Hekelov biogenetski zakon


Hekel je formulisao takozvani "biogenetski zakon". Nema puno zakona u biologiji. Ovo je jedan "kao" zakon. Zvuci vrlo ozbiljno. O cemu se zapravo radi?

Hekel je tvrdio da embrion neke vrste, znaci, od oplodjene jajne celije do odraslog organizma, rekapitulira ubrzano i kondenzovano (sabijeno) filogenetsku istoriju (evolutivni razvoj). Ili, u jos sazetijem obliku Hekelov zakon se definise kao: "Ontogenija je ubrzana i kondenzovana rekapitulacija filogenije".

Znaci, embrion coveka ima fazu protozoe, pa stadijum metazoe, pa gastrula kao dupljari, pa na visem stadijumu imamo stadijum ribe, pa vodozemca, pa gmizavca... i na kraju dobijete coveka. Znaci, ono sto se desavalo u geoloskoj istoriji se ponavlja u individualnoj istoriji kod jedinki neke vrste.

I, Hekelov biogenetski zakon je odigrao znacajnu ulogu u argumentisanju ispravnosti evolucione teorije. Jedno vreme je on bio prilicno rasiren i prihvacen. Tome je sigurno doprinelo to, sto je razumljiv i ubedljiv i za laike. Jer, ako stvarno individua prolazi kroz stadijume ribe, vodozemca, gmizavca, ne vidi se drugi ozbiljan razlog nego da ona ponavlja svoju evolucionu istoriju.

Pokazano je da je sam Hekel falsifikovao cinjenice da bi podupro svoj "zakon". Ono sto je cinjenica jeste to, da zaista sto god idete blize pocetnim stadijumima embrionalnog razvica, sve je slicnost veca, a mogucnost razlikovanja manja. Narocito je u to vreme bilo jos nesigurnije crtati embrione, jer nisu bile razvijene tehnike bojenja i preparacije mikroskopskih preparata. I stvarno se pokazalo da je Hekel crtao i prema svojim predkoncepcijama.

Prva primedba Hekelovom biogenetskom zakonu jeste (on je napravljen da bude argument evolucije), da je to argumentacija logicke greske vrcenja u krug. Ono sto se treba dokazati, uzima se kao dokazano u polaznom koraku. Jer, embrionalni razvoj, kao rekapitulacije filogenije, treba da dokaze filogeniju, koja je vec izvedena iz embrionalnog razvoja.

Kako ja znam da je to rekapitulacija? Znam zato sto je postojala evolucija. A kako znam da je postojala evolucija? Pa, znam na osnovu embrionalnog razvoja.

Recimo, rudimenti. Kako ja znam da je nesto rudiment? Zasto je neki organ rudiment? Pa, rudiment je zato sto postoji evolucija, i zato sto je ovaj organ nastao od onog organa, i kod pretka je on bio funkcionalan, a kod potomka je zakrzljao.

To je logicki hokus-pokus. Evolucijom dokazujem rudimente, a evoluciju dokazujem rudimentima.

Znate, evolucionisti kazu: "Molekularni fosili". (Kako biologija osvaja podrucja, tako se "sticu dokazi" evolucionizmu.) Imamo, recimo, molekularni fosil introni. A kako ti znas da je introni molekularni fosil? Pa, znam zato sto su zastupljeni kod nekih vrsta bakterija i kod coveka. A buduci da oni imaju zajednickog pretka, bila je evolucija, to su molekularni fosili. Oni su iste strukture i kod coveka i kod nekih vrsta bakterija.

A onda okrenete nekoliko listova dalje i citate: "Molekularna evolucija: Eto, molekularni fosili su ocigledan dokaz da je postojala evolucija." Na osnovu evolucije vi konstruisete dokaze za evoluciju.

I na osnovu, znaci, embrionalnog razvoja se rekonstruise filogenija, a ista ta filogenija se posle dokazuje embrionalnim razvojem. To je prvo.

Drugo: Ne postoji paralelizam izmedju razvoja odredjenih struktura u embrionalnom razvoju i njihove, navodne, pojave u filogeniji. Uzmimo neke primere:

U filogeniji se prvo pojavljuje kost, pa onda hrskavica (imate prvo Plakoderme (ribe koje poseduju kost), pa onda imate Hondrihties (ribe koje poseduju hrskavicu)). Znaci, u filogeniji vi prvo imate kost, pa onda hrskavicu, a u embrionalnom razvoju prvo imate hrskavicu pa onda kost. Dakle, obrnuto.

U embrionalnom razvoju prvo imate srce, pa onda krvne sudove, a u filogeniji vi prvo imate krvne sudove, pa onda je evolucija morala jos dugo da tece da bi se formiralo srce. Znate, kad uzmete embrion pileta, prvo vidite veliko srce, a od srca se pruzaju krvni sudovi. A po filogeniji vi imate neke primitivne zivotinje koje imaju samo neki krvni sistem, a posle se kod naprednijih organizama formira srce. Opet obrnuto.

U filogeniji prvo imate nerve, pa onda mozak (u takozvanom procesu cefalizacije). A u ontogeniji prvo imate mozak, pa onda nerve. Sve je obrnuto u odnosu na Hekelov zakon.

Ili, recimo, razvoj srca: kad pogledate filogenetski, prvo imate jednu komoru, pa onda jedna pretkomora i jedna komora, pa onda dve pretkomore i jedna komora, i na kraju imate dve pretkomore i dve komore.

Ako bi stvarno ontogenija bila rekapitulacija navodne filogenije, onda bi po ovoj semi moralo da se razvija i srce, recimo, kod coveka. A kako se razvija srce kod coveka? Kod coveka razvoj srca pocinje kao dvodelni mesak, pa se onda sve stopi u jednu celinu, pa se onda odjednom razviju 4 dela, i na specijalan nacin je povezano sa krvnim sistemom majke.

Mali je broj evolucionista, onih starog kova, koji jos veruju u Hekelov zakon.

Postoji takozvani "zakon o odrzanju individualnosti". Kao sto u prirodi postoji zakon o odrzanju mase i energije, tako i u biologiji, genetici postoji zakon o odrzanju individualnosti. Individua se definise u momentu zaceca, i ona ima specifican set gena, na primer kod coveka, koji nema nikakve veze sa ribama, zabama. Ljudska jedinka ili jedinka neke druge vrste je od samog pocetka ljudska jedinka. Tako da je pitanje: "Kad nastaje covek u embrionalnom razvoju?" - pogresno pitanje.

Kad nastaje covek? Kad je on covek? On je covek od samog pocetka. Same jajne celije se razlikuju. Ali, zbog odredjenih okolnosti u kojima mi zivimo, sasvim je normalno da se nasi embrioni slicno razvijaju kao i embrioni zivotinja. Razmatranje ovoga ima slicnosti sa razmatranjem pitanja homologija. Zasto mi imamo slicne ekstremitete kao i drugi kicmenjaci? Nikako ne mozete da razlucite tek tako. Morate na osnovu nekog spoljnjeg kriterijuma, a ne na osnovu same homologije. Ne moze se problem slicnosti (homologija) razresiti samo proucavanjem slicnosti. Pa, naravno da moramo da budemo slicni zato sto udisemo isti vazduh, jedemo slicnu hranu... Kako da ne budemo slicni sa zivim svetom sa kojim smo stvoreni. Ne mozemo mi ziveti u svetu zivotinja koje nam strano izgledaju.

Da bi ste vi razlucili koja je teorija tacna, vi morate da date suprotne predikcije. Ako i jedna i druga daju iste predikcije, vi ne mozete da razlucite na osnovu tog kriterijuma.

Najlepse bi bilo da je onako kao sto je Malpigi govorio: "Da smo mi svi preformirani jos od Adama." Ljudi su se pitali: "Kako to potomci lice na svoje roditelje?" Kako se to determinise? Kako se to odredjuje? I onda je najlakse bilo to razresiti tako sto su "potomci preformirani u svojim roditeljima". Oni su tamo kao mali, imaju sve kvalitete, i samo se kvantitativno uvecavaju.

A onda je neko postavio pitanje: "A gde su preformirani: u jajnim celijama ili spermatozoidima?" Ne mogu sad da budu preformirani i u jednima i u drugima. I onda su se naucnici podelili. Uvek je tako. Oni koji su tvrdili da su preformirani u spermatozoidima nazivani su "animalkulisti", a oni koji su tvrdili da su preformirani u jajnoj celiji nazivani su "ovulisti".

Animalkulisti su kazali da jajna celija samo daje hranu, jer ne moze da se razvije embrion bez hrane. A ovulisti su rekli da embrionu nije potrebna hrana, ali je potrebna inicijacija.

I onda je Anton Van Levenhuk posmatrao spermatozoide, i on ih je crtao i nazivao "animalkule", u kojima cuci mali embrion, coveculjak. To je ta teorija preformacije. On je preformiran, samo treba da dodje do izrazaja. Kao sto je bilo u teologiji "predeterminacija" - sve je predeterminisano, samo treba da se odvije.

I onda biologija napreduje i otkrije se da postoji i partenogeno razmnozavanje. Znaci, od neoplodjenih zenki dobijaju se potomci. I, ovulisti pobedjuju.

Medjutim, kada su izracunali, za nekoliko generacija, ovaj preformirani bi morao da bude manji od atoma. Jer, teorija je bila: "Kad je Bog stvorio svet, On je kod prvog stvorenog para predeterminisao sve ljude." I onda je prosto preracunavanje pokazalo za koliko bi generacija ovaj trebao da bude manji od atoma.

Sad znamo da su geni informacije i da se to informaticki prenosi, a ne materijalno. Sve zivotinje pocinju od jedne celije i postoji slicnost u pocetnim fazama, ali ne zbog rekapitulacije evolucije, vec zbog nacina definisanja embrionalnog razvica.


Maticna strana