Fosilni zapis dinosaurusa


Od svih stvorenja koja su ikad zivela, dinosaurusi su najfascinantniji za coveka, a narocito za decu. Ovo je mozda zbog njihove spektakularne velicine u mnogo slucajeva (dinosaurusi su rangirani u velicini od onog koji se moze uporediti sa petlom, do Brachiosaurusa, koji je tezio do 80 tona i bio visok kao petospratnica) i zato sto su posedovali tako mnogo anatomskih crta. Fosilni zapis o dinosaurusima govori onoliko jasno za stvaranje koliko je moguce govoriti o stvorenjima koja danas ne postoje.

Prvi fosil dinosaurusa otkriven je u Engleskoj pre 170 godina. Veliki zub otkrila je 1822.g. supruga doktora Gideon Mantell-a, fizicara koji je takodje bio i paleontolog amater. Doktor Mantell je tragao za dodatnim fosilima i nasao jos nekoliko zuba i kostiju. Poslao je fosile Baron Cuvier-u, cuvenom francuskom naucniku. Kako nikada nije video nista uporedivo sa tim fosilima, ovoga puta, veliki francuski naucnik je pogresio. On je identifikovao zube kao da su pripadali jednom starom nosorogu, a kosti kao one iscezlog nilskog konja.

Kasnije, prijatelj doktora Mantell-a informisao ga je da su svi zubi bili slicni po strukturi, mada mnogo veci, od onih iguane, gustera nadjenog u Meksiku i Juznoj Americi. Dr.Mantell je zakljucio da je nasao ostatke jedne zapanjujuce nove vrste stvorenja. Dao mu je ime Iguanodon ("koji ima zube kao iguana"). Ne mnogo kasnije, fosilizovane kosti i zubi ogromne, mesozderske zivotinje, nalik gusteru, nadjene su i dato im je ime Megalosaurus. Uskoro je shvaceno da su Iguanodon i Megalosaurus bili clanovi jednog do tada nepoznatog, iscezlog tipa stvorenja. Veliki britanski anatom i paleontolog, Sir Richard Owen, dao im je ime dinosaurus ("strasni guster").

Sa ostacima Iguanodon-a nadjena je ostra kljunolika kost za koju se smatralo da je kljun. Godine 1877., medjutim, spektakularno je otkrivena u jednom belgijskom rudniku prava priroda ovog "kljuna". Mineri su nasli fosilizovane skelete oko 2 tuceta Iguanodon-a, duboko u rudniku uglja. Kako objasniti ovo zapanjujuce fosilno groblje Iguanodon-a duboko u rudniku uglja, postalo je izazov evolucionim geolozima. Neki su sugerisali da je jednom postojala jedna duboka pukotina u zemlji u koju su Iguanodon-i propali. Izgleda cudno, medjutim, kako su sve druge zivotinje izbegle ovu zamku. Samo je nekoliko usamljenih glasova sugerisalo, da su ova stvorenja i ugljenisani biljni materijal u kome su bili sahranjeni skliznuo, i bio zatrpan vodenom katastrofom.

Jedno proucavanje fosila otkrilo je da je "kljun" zapravo odgovarao palcu. Tu je nemoguce znati za sigurno kako je Iguanodon koristio taj "palac". Moguce je da ga je koristio pri ljustenju biljnog materijala. Neki su sugerisali da ga je koristio u odbrani.

Dinosaurusi (redovi Saurischia i Ornithischia), krokodili (red Crocodilia), leteci gmizavci (red Pterosauria) i razni drugi reptili (red Thecodontia), grupisani su zajedno u podgrupu Archosauria ("vladajuci reptili"), mada ima malo dijagnostickih crta koje poseduju sva ova stvorenja, i stoga je malo toga sto bi ih povezivalo. Razlikujuca crta koja ostro deli zaurisija dinosauruse od ornitisija dinosaurusa je cinjenica da su prvi imali reptiloliku karlicnu strukturu ili kuk, dok su drugi dinosaurusi imali "pticoliku" karlicu, i ornitisija dinosaurusi posedovali su predentalnu kost koja nije nadjena kod zaurisija. Tekodonte, narocito Pseudosuchia - podred Thecodontia, mnogi smatraju za reptilske pretke krokodila, dinosaurusa, letecih gustera i ptica.

Da je ovo pretpostavljeno poreklo izmisljeno, postaje jasno citajuci evolucionu literaturu. Govoreci o Saltoposuchus-u, pseudosuhnom tekodontu, Romer kaze:

"Jasno je da su forme ove vrste, one iz kojih su se razvili pterosaurusi, ptice i dinosaurusi. Nema poznatih tekodonata, koji pokazuju pozitivne indikacije koje bi vodile do prve dve pomenute grupe, niti prema jednom od 2 dinosauruska reda, Ornithischia."1

Kako moze biti jasno da je nesto poput Saltoposuchus-a predak letecim gmizavcima, pticama i ornitisija dinosaurusima, ako ova stvorenja ne otkrivaju "pozitivne indikacije koje bi vodile prema" letecim reptilima, pticama i ornitisija dinosaurusima? Izgleda ocigledno da je Romer jednostavno prisvojio tekodontne gmizavce kao pretke ptica, letecih gmizavaca, dinosaurusa sa pticijom bedrenjacom, i krokodila (koje Romer spominje na drugom mestu), usled nedostatka boljeg kandidata, jer fosilni zapis ne daje nikakve stvarne pretke i potrebne prelazne forme.

Ranije u svojoj diskusiji o arhozaurusima (tekodonti, krokodili, leteci gmizavci i dinosaurusi), Romer kaze:

"Mnoge slicnosti u strukturnim osobinama medju krajnjim formama razlicitih arhozauruskih linija, nisu nasledjene kao takve od jednog zajednickog pretka, vec su ih nezavisno stekli clanovi razlicitih grupa. Ono, medjutim, ne iskljucuje takve osobine iz razmatranja kao moguce veze. Proucavanje fosilnih formi sve vise ukazuje da je postojao ogroman paralelizam u evoluciji; ali ova studija takodje pokazuje da se bliski paralelizam javlja samo u blisko povezanim formama."2

Ono sto Romer ovde priznaje jeste to, da su ove grupe stvorenja bile povezane zbog svojih mnogih slicnosti, ali da u svakom slucaju mnoge od strukturalnih karakteristika koje su delili pretpostavljeni krajnji evolucioni produkti, nisu bile nasledjene od pretpostavljenog zajenickog pretka, posto taj pretpostavljeni zajednocki predak nije posedovao te strukturne osobine. Evolucionisti pretpostavljaju u slucajevima kao sto su ovi, da nakon sto se predacka evoluciona populacija raspala u odvojene evoluirajuce linije, svaka evoluirajuca linija nezavisno je stekla istu strukturu ili strukture (ovo se naziva "paralelnom evolucijom"). Jasno je da kada dva ili vise stvorenja poseduju strukturno zajednicku karakteristiku, a zna se da jedan pretpostavljeni zajednicki predak nije posedovao tu strukturnu osobinu, onda posedovanje te osobine od strane ovih stvorenja ni na koji nacin ne ukazuje na zajednckog pretka.

Romer nam kaze da su krokodili, leteci gmizavci, tekodonti i dinosaurusi bili grupisani zajedno u Archosauria zbog slicnosti. Zatim nastavlja govoreci da mnoge od ovih slicnosti nisu nasledjene od jednog pretka. Pa ipak, one sluze kao osnova za pretpostavku zajednockog pretka. On pokusava da opravda ovu evolucionu pricu, govoreci pod pretpostavkom, da se bliski paralelizam javlja samo u usko povezanim formama. Ali, ako su slicnosti koje se koriste da se uspostavi povezanost nezavisno stecene, kako onda mozemo znati da su stvorenja, koja su u pitanju, zaista povezana? Ovo sigurno ukljucuje veliki skok vere.

U clanku pod imenom "Misterije rane evolucije dinosaurusa"3 Cox tvrdi: "Mada su napisane mnoge stranice o diskusijama misterije isceznuca dinosaurusa, gotovo isto toliko neizvesnosti okruzuje i njihovo poreklo - ili porekla."

Kao sto je ranije istaknuto, pretpostavlja se da su dinosaurusi evoluirali iz pseudozuhija. Jedan problem u vezi sa ovom idejom je taj, da su pretpostavljeni pseudozusni preci bili jos uvek prisutni, nakon sto su dinosaurusi navodno evoluirali. Tako Cox kaze: "Kroz celi kasni trijas, barem, jedno raznovrsno mnostvo pseudozuhija je koegzistiralo sa jednim raznovrsnim mnostvom njihovih pretpostavljenih potomaka, dinosaurusa." Govoreci o ornitisija i zaurisija dinosaurusima Cox tvrdi:

"Ako se sada pokusa sa povezivanjem ova dva tipa dinosaurusa sa trijaskim pseudozuhijama, izgleda da postoji jedno zagonetno poklapanje u vremenu izmedju ove dve grupe, mada moguce evolucione veze medju njima uporno odbijaju da se jave."

Kao sto je opisano ranije, Romer priznaje da nema nacina da se povezu ornitisija dinosaurusi sa svojim pretpostavljenim tekodontnim precima. On veruje, medjutim, da su neki zaurisija dinosaurusi bili dovoljno slicni tekodontima da se moze pretpostaviti da su zaurisija dinosaurusi evoluirali iz tekodontnih reptila, mada, kako Cox kaze, medju pretpostvljenim pseudozuhnim tekodontnim precima i njihovim dinosauruskim potomstvom, koji su egzistirali u kasnom trijasu, nisu nadjene evolutivne veze.

Kada se razmatra kredibilitet svakog modela porekla, stvaranja i evolucije, u odnosu na specificno poreklo dinosaurusa, najdefinitivniji pristup nije, da li je moguce ili ne, zamisliti kariku izmedju nekih generalizovanih formi dinosaurusa i tekodontnih reptila, vec traziti moguce prelazne evolutivne forme koje bi dokumentovale evoluciono poreklo dinosaurusa sa jedinstvenim strukturama. Da je evolucija tacna, trebalo bi da lako nadjemo niz prelaznih formi koje bi pokazivale kako postepeno nastaju ove neobicne strukture. Da je stvaranje tacno, dinosaurusi koji bi nosili ove jedinstvene strukture, trebalo bi da se pojave svi odjednom, potpuno formirani od samog pocetka. Ovde stvaranje pobedjuje. Ni u jednom jedinom slucaju ne mogu se naci trazene prelazne forme.

Jedinstvena karakteristika rogatih dinosaurusa (podred Ceratopsia) bila su, naravno rogovi, od jednog do pet. Centralna kostana srz rogova ovih ornitisija dinosaurusa bila je slicna po izgledu onih kod modernih bizona. Triceratops je tezio od osam do deset tona i varirao od 16 do 20 stopa u duzini. Imao je tri velika roga, po jedan iznad svakog oka, i treci u nosnom regionu. Triceratops je imao veliki kostani nabor, vise centimetara debeo, koji je formirao produzetak temene i skvamozne kosti lobanje. Ovaj stit je pruzao znacajnu zastitu u regionu vrata.

Centrosaurus, koji je takodje bio opremljen jednim kostanim stitom, imao je samo jedan rog u temenom regionu. Protoceratops, je ime dato dinosaurusu nadjenom u gornjoj kredi Mongolije. Kao sto je Romer istakao, Protoceratops je nazvan losim imenom s obzirom da uopste nije imao rogove. On jeste imao jedan roznati nosni region i nabore koji su bili prisutni kod nekih individua. Evolucionisti zamisljaju da su se rogovi mogli razviti kod jednog takvog stvorenja, ali prelazne forme nisu nadjene. Zatim, kao sto je vec spomenuto, Protoceratops je nadjen u gornje-krednim stenama, gde su nadjeni svi "rogati" dinosaurusi. Ako je Protoceratops bio predak rogatih dinosaurusa, onda bi ga trebalo naci u geoloskim formacijama kao sto su srednja i donja kreda, za koje se pretpostavlja da su starije od gornje-krednih formacija. Protoceratops tako otpada kao predak rogatih dinosaurusa.

Dva dinosaurusa spomenuta su kao moguce evolucione varijante Triceratops-a. Za jednu, Sterrholophus, sada se veruje da je nedorastao Triceratops-u4, dok se za Diceratops-a kaze da je bio patoloska forma Triceratops-a.5

Za razliku od Triceratops-a, ciji su glava i stit predstavljali jednu trecinu cele duzine dinosaurusa, Stegosaurus je imao malu glavu bez rogova. U svakom slucaju, imao je vrlo neobicnu anatomsku strukturu. To je ukljucivalo cetiri bodlje na repu, svaki duzine oko tri stope, i plocice koje su se prostirale duz vrata, tela i repa. Nema sumnje da su bodlje sluzile u odbrani ovog dvadeset stopa dugog cetvoronoznog dinosaurusa, ali funkcija ploca ostaje zagonetna. Neki su sugerisali da su ploce, pricvrscene za skelet ligamentima, mogle sluziti kao zastitni oklop. Raspored u dvostrukom naizmenicnom redu i konfiguracija tih ploca sugerisu, medjutim, da su mogle sluziti i za toplotnu razmenu. U svakom slucaju, nismo nasli serije prelaznih formi koje bi pokazivale postepenu evoluciju nastanka bodlji i ploca. Stegosaurus, ciji su brojni fosili nadjeni, pojavio se potpuno formiran, suprotno onome sto bi se ocekivalo na osnovu evolucije, ali potpuno predvidjeno na osnovu kreacionisticke teorije.

Jos jedan neobicni tip dinosaurusa je bio patkonosni dinosaurus, ili hadrosaurus. Mnogobrojni fosili ovih dvonoznih stvorenja nadjeni su u stenama gornje-krednih formacija. Mogli su se naci gotovo svuda u svetu. Mada su ovi dinosaurusi bili opremljeni kljunom, imali su mnogo zuba rasporedjenih na zadnjem delu kljuna. Trachodon je imao oko dve stotine zuba. Mnogi od ovih kljunastih dinosaurusa su imali kostane kreste cudnog oblika. To je bio slucaj kod Parasaurolophus-a, Saurolophus-a, Lambeosaurus-a i Corythosaurus-a. Oni su ocigledno proveli dugo vremena u vodi, s obzirom da su imali stopala sa spojenim kozicama, koja su imala papke, a ne kandze. Duzina tela bila je u proseku oko trideset stopa.

Ako su ovi dinosaurusi evoluirali od tekodontnih reptila ili obicnih dinosaurusa, ona bismo sigurno morali naci brojne prelazne forme u fosilnom zapisu, koje npr. pokazuju postepeni prelaz vilice i zuba u kljun. Ni jedna takva prelazna forma nije nadjena. Svi patkonosni dinosaurusi pronadjeni su potpuno formirani, pruzajuci pozitivni dokaz za stvaranje.

Dinosaurusi podreda Ankylosauria bili su cvrsto oklopljeni, "reptilski tenkovi" medju dinosaurusima. Glava, telo i rep ovih niskih, sirokih cetvoronozaca bili su pokriveni kostanim kvrgama, i dugim bodljama duz ramenog dela. Neki su imali bodlje i na repu. Ankylosaurus je imao veliku kostanu kvrgu na kraju svog mocnog repa, sto je oblikom licilo na pravu ratnu batinu. Ako je dinosaurus mesozder izabrao Ankylosaurus-a za rucak, mogao je zavrsiti sa slomljenim zubima i nogama! Nisu nadjene prelazne forme za ove oklopljene dinosauruse.

Iguanodoni, patkonosni dinosaurusi, stegosaurusi, rogati dinosaurusi i ankilozaurusi, bili su svi ornitisni ili dinosaurusi sa pticjom karlicom. Medju zaurisijama ili dinosaurusima sa reptilskim karlicama, nasli smo neke od najvecih i najsvirepijih, kao i najmanjih dinosaurusa. Unutar podreda Coelurosauria nadjeni su mali dinosaurusi, duzine od tri do sest stopa u duzini, racunajuci i rep. Coelurosauria dinosaurusi bili su sitni dvonosci. Coelophysis je bio dug oko 2 metra, Podokesaurus je bio dug oko 1 metar, dok je Compsognathus bio velik kao pile. Struthiomimus ("nalik noju") bio je nalik noju u osnovnim proporcijama, imao je malu glavu, i dugo vitko telo. Bilo je sugestija da je Struthiomimus bio predak ptica, ali podsecamo da on nije imao ni nagovestaj perja, imao je reptilsku karlicu umesto pticije, i nije imao zube (Archaeopteryx je imao zube). Svi primerci Struthiomimus-a koji su nadjeni, pojavili su se kao potpuno kompletni, bez prelaznih formi, kao sto je slucaj sa ostalim kolurozaurima.

Za razliku od malih kolurozaura, dinosaurusi mesozderi podreda Carnosauria bili su vrlo veliki mesozderski dvonosci. Allosaurus je bio dug oko 9 - 10 metara, sa mocnom celjusti naoruzanom dugim, ostrim zubima. Tyrannosaurus je bio najveci poznati mesojedni dinosaurus, visok blizu 6 metara u stojecem polozaju, i dug skoro 15 metara. Njegova celjust bila je duga oko 2 metra, sa zubima dugim skoro 15 cm. Jos jednom, prelazne forme predvidjene evolucionom teorijom nisu nadjene u fosilnom zapisu.

Jedan od najvecih i najspektakularnijih od svih dinosaurusa bio je cetvoronozni biljojedni dinosaurus iz podreda Sauropodomorpha. Tu spada Diplodocus sa dugim vratom i dugim repom, duzine skoro 30 metara. Brontosaurus ("gromovski guster") bio je skoro 24 m dug i tezak skoro 40 tona. Fosil Brachiosaurus-a koji je nadjen, tezi skoro 80 tona i visok je kao petospratnica. Njegove nozdrve nisu bile na kraju njuske vec su se nalazile na kostanom svodu na vrhu glave! Niko ne zna zasto je postojao tako neuobicajeni raspored, ali znamo da ni jedna prelazna forma nije nadjena da pokazuje migraciju nozdrva sa njuske na vrh glave.

Pretpostavlja se da su se neka dvonozna stvorenja vratila u cetvoronozni oblik kretanja i onda evoluirala u ove ogromne biljojedne dinosauruse. Nisu se mogle naci prelazne forme koje bi pokazale poreklo ovih monstruoznih bica od nekih malih formi. Diplodocus je Diplodocus, Brontosaurus je Brontosaurus, i Brachiosaurus je Brachiosaurus od samog pocetka. Tako vidimo da je ceo fosilni zapis dinosaurusa, koji za nas predstavlja fascinantnu istoriju ovih izvanrednih stvorenja, definitivno pozitivan dokaz za stvaranje.

Literatura

Ref 1. A. S. Romer, Vertebrate Paleontology, 3rd ed., U. of Chicago Press, Chicago, 1966.

1. Romer, Ref. 1, str. 140.

2. Romer, Ref. 1, str. 136.

3. Barry Cox, Nature 264:314 (1976).

4. D. F. Glut, The Dinosaur Dictionary, The Citadel Press, Secaucus, N. J. , 1972, str. 181.

5. Glut, Ref. 63, str. 57.


Maticna strana