Fosilni zapis riba


Pazljivo citanje Romer-ove knjige, "Paleontologija kicmenjaka"1 izgleda ne dopusta druge zakljucke osim onih da su sve glavne riblje vrste jasno i odredjeno odvojene jedna od druge bez prelaznih formi koje ih povezuju. Prve koje se pojavljuju u fosilnom zapisu pripadaju klasi Agnatha. Najstariji od ovih kicmenjaka, koji se pojavljuje u dva reda Osteostraci i Heterostraci, bili su gotovo uvek zatvoreni u kostani ili neki drugi cvrsti materijal i vecina je bila opremljena kostanim oklopnim plocama. U pogledu njihovog porekla Romer pise:

"U sedimentima kasnog silura i ranog devona, prisutni su brojni riboliki kicmenjaci raznih tipova, i jasno je da je doslo do jedne duge evolucione istorije pre tog vremena. Ali o toj istoriji mi ne znamo nista." (strana 15)

Sto se tice ostrakoderma (Osteostraci) on pise: "Kada smo prvi put videli ostrakoderme, vec su imale dugu istoriju iza sebe i podeljene su u nekoliko jasno odvojenih grupa."(str.16) O heterostracima Romer pise da oni ocigledno nisu blisko povezani sa ostalim formama u grupi Agnatha. Ako su evoluirali, morali bi takodje imati dugu evolucionu istoriju. Ali, kao i ostrakodermi, oni se pojavljuju iznenada u fosilnim zapisima bez ikakvog dokaza o evolucionim precima.

Plakodermi su narocito problematicni. U vezi sa njima bilo je oko sest glavnih razlicitih vrsta neobicnih riba. O njima Romer kaze: "Ima malo zajednickih crta koje bi ujedinjavale ove grupe, osim cinjenice da su one, bez izuzetka, neobicne."(str.24) Kasnije, on kaze:

"Oni se javljaju u jedno vreme - otprilike izmedju silursko - devonskog perioda - kada bismo ocekivali pojavu odgovarajucih predaka ajkula i visih kostanih grupa riba. Ocekivali bismo "generalizovane" forme koje bi se tacno uklapale u nasu vec zamisljenu evolucionu sliku. Imamo li ih mi u plakodermima? Nikako. Umesto toga, nalazimo serije nemogucih tipova koje se ne uklapaju ni u jedan odgovarajuci obrazac; koje, na prvi pogled, ne dolaze iz bilo kakvog izvora, niti su preci ikakvim kasnijim ili naprednijim tipovima. U stvari, dobija se utisak da je prisustvo ovih plakoderma, koji sacinjavaju jedan tako vazan deo devonske price o ribama, jedna neobicna epizoda; situacija bi bila mnogo jednostavnija da oni nikada nisu ni postojali"!(str.33)

Ali, oni jesu postojali i njihovi zapisi ne podrzavaju, i cvrsto negiraju, model evolucije.

Visi "ortodoksni" riblji tipovi, struktuirani po sasvim priznatim planovima, sa parnim perajima i dobro razvijenim celjustima, smesteni su unutar dve vrste, Chondrichthyes ili hrskavicave ribe, i Osteichthyes ili vise kostane ribe.

Neki su u proslosti tvrdili da odsustvo kostiju kod hrskavicavih riba predstavlja primitivno stanje, i da su Chondrichthyes bile evolucioni stepen koji je prethodio kostanim ribama. Romer energicno govori protiv ovoga, isticuci da su ajkule bile jedan od poslednjih glavnih ribljih grupa koje se pojavljuju u fosilnom zapisu. On kaze:

"Ovaj zapis se, ustvari, bolje slaze sa suprotnom pretpostavkom: da su ajkule degenerisane pre nego primitivne u svojim skeletnim karakteristikama; da je njihova evolucija bila paralelna sa onom raznih drugih ribljih tipova u pravcu prema redukciji kostiju; i da njihove pretke treba traziti u primitivnim koscatim ribama sa vilicama opsteg plakoderm tipa. Dobro znani plakodermi ne mogu se identifikovati kao stvarni preci Chondrichthyes, ali smo primetili da neki od cudnih petalihtida pokazuju morfoloske prelazne stadijume u skeletnoj redukciji. Jedno vece znanje o ranim devonskim plakodermima mozda ce jednog dana premostiti ovaj jaz."(str.38)

Ranije, u vezi sa plakodermima, Romer je rekao: "Moramo ozbiljno priznati da su bar ajkule i himere mogle nastati od takvih nemogucih predaka."(str.34) Romer insistira da specijalno stvaranje nije dopustivo kao naucno objasnjenje vrsta, ali je voljan da se pozove na "nemoguce pretke" da podrzi svoju nemogucu teoriju. Priznavanje modela stvaranja izgleda razumnije nego pozivanje na "nemoguce pretke".

Sto se tice tipicnih kostanih riba, Romer belezi cinjenicu da je njihova pojava u fosilnom zapisu "dramaticno iznenadna".(str.52) Kasnije (str.53), on tvrdi:

"Zajednicki predak grupe kostanih riba je nepoznat. Ima raznih crta, od kojih su mnoge gore navedene, u kojima su dve tipicne podvrste kostanih riba vec siroko divergirane kada ih prvi put vidimo..."

Errol White, evolucionista i ekspert za ribe, u svom predsednickom obracanju londoskom Linnean Society-ju, o ribama plucasicama kaze:

"Ali kakve god ideje autoriteti mogu imati o ovom predmetu, ribe plucasice, kao i svaka glavna grupa riba koju znam, imaju svoje poreklo cvrsto zasnovano ni na cemu..."2

Kasnije on ide dalje, govoreci: "Cesto sam razmisljao kako bi malo trebalo da dokazem organsku evoluciju na nekom sudjenju." On zavrsava svoje obracanje govoreci:

"Mi jos uvek ne znamo mehanizam evolucije uprkos pretrano samopouzdanim tvrdnjama u nekim podrucjima, niti je za nas verovatno da cemo napraviti dalji progres u tome klasicnim metodama paleontologije ili biologije; i sigurno necemo unaprediti stvari skakanjem gore dole vicuci: "Darvin je Bog, i ja sam stoga njegov prorok". Skorasnja istrazivanja naucnika poput Dean-a i Henshelwood-a (1964) vec predlazu mogucnost pocetnih pukotina u prividnom monolitnom zidu neodarvinovskog Jerihona."

U njegovoj diskusiji koja se tice porekla kostanih riba, Todd iznosi sledecu primedbu:

"Sva tri reda kostanih riba pojavljuju se u fosilnom zapisu u priblizno isto vreme. Oni su vec siroko divergentni morfoloski, i jako su oklopljeni. Kako su oni nastali? Sta im je dozvolilo da divergiraju tako siroko? Kako su uopste sve dosle do jakog oklopa? I zasto nema traga ranijim posrednickim formama?"3

Zaista, zasto nema traga ranijih posrednickih formi? Evolucionisti mogu spekulisati vecno, ali cinjenice se ne menjaju. Predvidjene evolucione prelazne forme nigde se ne mogu naci.

Fosilni zapis tako nije proizveo pretke niti prelazne forme za glavne riblje vrste. Takvi hipoteticki preci i trazene prelazne forme moraju, na osnovu prelaznog zapisa, biti samo produkti spekulacije. Kako se onda moze tvrditi da objasnjenje koje nudi evolucioni model da objasni takav dokaz je vise naucno od onog koji nudi model stvaranja? U stvari, dokaz trazen od strane teorije evolucije ne moze se naci.

Literatura

1. A. S. Romer, Vertebrate Paleontology 3rd ed. , U. of Chicago Press, Chicago, 1966, str. 12.

2. E. White, Proc. Linn. Soc. London 177:8 (1966).

3. G. T. Todd, Amer. Zool. 20(4):757 (1980).


Maticna strana