Fosilni zapis insekata


Odsustvo prelaznih formi ostavlja svako evoluciono poreklo insekata (clanova klase Insecta, kola Arthropoda) obavijeno misterijom. Neki fosili se nalaze u srednje-devonskim stenama, i prisutni su u tako zapanjujuce velikom broju i varijacijama u stenama gornjo-karbonskog perioda, da je taj period nazvan "doba insekata". Fosili vilinog konjica u gornjo-karbonskim stenama sa rasponom krila od 0,5 do 1 m nisu retkost. Kada prvi put vidimo viline konjice, velike ili male, oni su upravo to - vilini konjici.

Sta je sa bubasvabama? Doktor Betty Faber, entomolog americkog istorijskog prirodnjackog muzeja, u jednom skorasnjem intervjuu kaze da:

"Nekoliko fosila bubasvabe... iz karbonskog perioda Zemljine istorije cini jednu stvar jasnom. Cak i tada, pre 350 miliona godina, bubasvabe su izgledale odvratno. Nisu se promenile od tada mnogo."1

Neke bubasvabe su bile vece u proslosti. Fosili bubasvaba pronadjeni u gornjo-karbonskim stenama dostizu i do 10 cm u duzini. Danasnje bubasvabe, dakle, i nisu toliko odvratne kao u proslosti.

Mada takvi organizmi kao sto su pauci, neka sitna stvorenja, stonoge - nisu insekti, oni se nazivaju insektima. Na godisnjem simpozijumu americkog drustva za unapredjenje nauke 1983.godine, donesen je jedan fascinirajuci izvestaj o otkricu znacajno dobro ocuvanih fosila stonoga i paukolikih stvorenja. Mada se moramo osloniti na novinski clanak2 u ovo vreme za nasu informaciju, ovaj izvestaj izgleda da je pouzdan i svakako interesantan. Za fosile se kaze da su stari 380 miliona godina i jedni su od najstarijih ikada nadjenih, a otkrili su ih doktori Patricija Bonamo i J.D.Grierson sa Drzavnog Univerziteta Nju Jorka u Binghamtonu.

U ovom clanku se tvrdi da "ova stvorenja su bila vec visoko razvijena" i da su imali jednu "blisku slicnost sa danasnjim zivim stvorenjima". Ono sto ove tvrdnje jednostavno znace jeste, da su ova stvorenja, koja su se pojavila u fosilnom zapisu po prvi put, potpuno formirana, i da se nisu mnogo promenila do danas, verovatno 380 miliona godina kasnije. Fosili nekih stvorenja koji podsecaju na poznate paukove, bili su tako odlicno sacuvani, da su se mogli raspoznati njihovi slusni organi. Jedan od naucnika, analizirajuci fosile, primetio je da "izgledaju kao da su juce uginuli". Sve ove cinjenice slazu se sjajno sa predvidjanjima zasnovanim na modelu stvaranja, ali su potpuno kontradiktorne onome sto se ocekuje na bazi evolucione teorije.

Evolucionisti veruju da su se leteci insekti razvili iz neletecih insekata. Postoji jedna stalna rasprava medju evolucionistima oko toga sta se na neletecem insektu razvilo u krila. Ako bi se mogao naci samo jedan posrednik izmedju neletecih i letecih insekata, konflikt bi se okoncao, ali do sada ni jedan prelazni fosil nije nadjen. Hiljade fosila neletecih isekata je otkriveno. Hiljade fosila letecih insekata nalazi se na muzejskim policama. Gde su hiljade posrednika koji je trebalo da postoje? Najlogicniji zakljucak je da prelazne forme nikada nisu pronadjene zato sto nikada nisu ni postojale.

Dalje, leteci isekti imaju dve razlicite vrste krila. Kada ne lete, krila Paleoptera su podignuta, kao kod male muve, ili sa strane kao kod vilinih konjica. Insekti Neoptera imaju mehanizam za savijanje koji im omogucava da saviju krila nazad preko stomaka. Nisu poznate prelazne forme izmedju ove dve vrste letecih insekata.

Literatura

1. M. Kusinitz, Science World, 4. Feb. 1983, str. 12-19.

2. New York Times Press Service, San Diego Union, 29. Maj 1983.


Maticna strana