Deformacije mekog sedimenta


Jedan od najilustrativnijih nacina "vezivanja slojeva zajedno" jeste koriscenjem "deformacija mekog sedimenta". Ocigledno, mnogi sedimenti se se deformisali (savili ili popucali) dok su jos bili u uslovima mekog i nekonsolidovanog stanja (na primer, meki muljeviti sedimenti nasuprot cvrstoj steni). (slika)

Prema konceptu stare Zemlje, konkordantni sedimentni slojevi su se talozili uzastopno, ali vremenski odvojeno, mozda i milionima godina. Nakon talozenja, sekvence geoloskog stuba su se deformisale (savile ili popucale). To se moglo desiti mnogo kasnije od vremena talozenja. Smatra se da su sedimentni vec bili stvrdnuti u cvrstu stenu, i posto su vec bili dovoljno stari, time dokazuju da su bili u cvrstom, "krtom" stanju kada su deformisani.

Prema konceptu mlade Zemlje, medjutim, predvidja se potpuno drugacija situacija. Ako je koncept stvaranja i Potopa tacan, onda su sedimenti velikih debljina natalozeni u toku godine Potopa i mozda u prvih nekoliko decenija kasnije. Najnizi od tih Potopnih sedimenata su natalozeni na pocetku Potopa, a oni iznad njih su se natalozili kasnije u Potopu, mozda mesecima kasnije. Vecina deformacija se desila kasnije u Potopu kada su se okeani produbili i prosirili, i kada su se kontinenti izdigli. U mnogim slucajevima, ove izdignute i istovremene deformacije su se desile kada su sedimenti bili stari manje od nekoliko godina. Mozemo ocekivati da neki od ovih deformisanih sedimenata daju dokaze da su bili deformisani kada su bili jos u mekom, muljevitom stanju, a ne u cvrstom kao sto su danas.

Prvo pitanje na koje moramo odgovoriti jeste: Koliko je dugo potrebno da sedimenti predju u cvrstu stenu? Na zalost, ne moze se dati celovit odgovor na ovo pitanje, jer imamo razlicite situacije. Generalno, prisustvo povisene temperature, prisustvo adekvatnog cementa za vezivanje zrna ili minerala zajedno, i duboko zatrpavanje, izazivaju da voda napusta pore cineci time da zrna pojedinacno dodju u kontakt jedna sa drugim, a sve to ubrzava procese ocvrscavanja.

Treba uzeti u obzir da cak i danas, neki sedimentni slojevi u geoloskom stubu su meksi od ostalih. Neki jos nisu presli u cvrstu stenu iz jednog ili drugog razloga. Uslovi za ocvrscavanje nisu zadovoljavajuci u svim podrucjima. Ali, vecina slojeva je predstavljena, naravno, cvrstim stenama.

Pod normalnim uslovima, sedimenti ocvrscavaju u stenu za manje od godinu dana, a maksimalno za sto godina. Nisu potrebni milioni i milioni godina za nastanak stene od sedimenta. Pod idealnim uslovima, to se moze desiti u toku nekoliko dana.

Na primer, danasnji beton je vrlo dobra analogija za stenu, iako tu stenu covek pravi. Tu su prisutne hemikalije koje cementuju zrna zajedno, i ako se voda u mesavini inkorporise u mineralnu strukturu, ili izadje napolje i ispari, beton ce postati sasvim tvrd. To se moze dogoditi u toku nekoliko sati do nekoliko dana. Mnoge stene se formiraju na skoro isti nacin.

Analizirajmo talozenje sedimenta putem klizanja blata, u svetlu skorasnje erupcije planine Sveta Helena (Mount St.Helens), koja je izazvana naglom eksplozijom i skliznucem planinskog vrha, u koju su bili ukljuceni blato, krupno kamenje, drvece i zivotinje duz puta. Talozi mulja, jedni preko drugih, koji su ucinili da ovaj prostor izgleda kao gomila palacinki, rezultovali su talozenje sedimenta sa debljinama i do 180 metara. Ove sedimente stene, natalozene delovanjem vode u katastrofi, izgledaju potpuno isto kao slojevi stena koje cesto svuda vidjamo. Iako ovaj materijal nije bio izlozen optimalnim uslovima ocvrscavanja, u toku pet godina sedimenti su dovoljno ocvrsnuli da su stajali u skoro vertikalnom polozaju. Tu nije proteklo puno vremena za nastanak stene od sedimenta. To se samo desilo pod pravim uslovima. (slika)

Kada stena jednaput ocvrsne, izuzetno ju je tesko saviti, a da ne pukne. Za stene se u tim slucajevima ocekuje da ce se ponasati kao cvrste i krte, a ne kao meke, "plasticne" i savitljive. Obicno se stanje stene prilikom deformisanja odredjuje ispitivanjem, narocito pod mikroskopom.

Mnogo puta se pokazalo da su se stene deformisale kada su bile meke, nekonsolidovane, tako da vreme talozenja i savijanja i dalje predstavlja problem. Jer, prema konceptu stare Zemlje, stene su se najcesce talozile milionima godina pre nego sto su se deformisale. Posto su imale puno vremena da se stvrdnu, stene su trebale da se ponacaju kao lomljive i krte, a ipak, najcesce, one izgledaju da su se deformisale kao nekonsolidovano blato.

Ilustrujmo ovaj koncept na primeru Velikog Kanjona. Kada stanete na 2.000 metara visoki juzni rub Velikog Kanjona i pogledate dole, videcete horizontalno polozene sedimentne slojeve ukupne debljine nekoliko hiljada metara. Kanjon je usecen u izdignuti plato koji se zove Kaibab Visoravan. Iste stene koje mozemo videti u Velikom Kanjonu, nalaze se i 400 km dalje u istocnoj Arizoni, ali ovde su nize za 1,5 km ili jos nize. Plato je izdignut na sadasnju visinu pre nekih 17 miliona godina, prema geolozima uniformistima, u vreme kada su se formirale Stenovite Planine (Rocky Mountains), a Veliki Kanjon se kasnije urezao u ovaj izdignuti plato.

Slojevi su horizontalni i u Velikom Kanjonu, i u istocnoj Arizoni 400 km dalje. Mnogi ljudi ne znaju da stene na ovom platou, od vremena kada se monoklinala razvila, na nekim mestima stoje u skoro vertikalnom polozaju.

Kao sto se moze videti na poprecnom preseku, najnizi sedimentni sloj na mnogim lokalitetima je Tapeats Pescar, za koji geolozi uniformisti smatraju da je star 550 miliona godina. Za Kaibab Krecnjak, koji se nalazi na vrhu, smatra se da je star 250 miliona godina. Medjutim, podzemnim pokretima doslo je do savijanja ovih fomacija pre samo 70 miliona godina. To znaci da je Tapeats Pescar bio vec oko 480 miliona godina star kada je deformisan. (slika)

Ako analiziramo prirodu savijanja u tacki sarnira (grebena ili dna nabora), videcemo da pescar pokazuje da je bio u mekom, nekonsolidovanom stanju kada se savijanje desilo. Nigde nisu pronadjena izduzena zrna peska, ili da je cement koji opkoljava zrna prelomljen i rekristalisan. To ukazuje da su stene, dok su bile tek malo ocvrsle i pritisnute gornjim sedimentima, jos uvek bile meke i "friske". One nisu bile u stanju cvrste i krte stene za vreme savijanja. Ocigledno je da one tako nisu dugo stajale.1

Evolucionisti ce reci, medjutim, da ako je stena duboko zatrpana i na nju deluje pritisak sa svih strana, savijanje ce se desiti i kod krtih i lomljivih stena. To je, naravno, tacno, narocito za neke stene koje su "plasticne", kao na primer, stene soli. Ali kod cvrstih stena, kao sto je Tapeats Pescar, ovakva vrsta savijanja uvek izaziva produzenje zrna peska ili pucanje kristala cementa, a nijedno od toga nije pronadjeno u ovim deformisanim stenama Velikog Kanjona.

Kao sto se moze videti na dijagramu napona i naprezanja, postoji ogranicenje za svaki materijal koliko se moze naprezati (deformisati) pod odredjenim naponom (pritiskom). Deformacije ce se javiti pod delovanjem napona, ali ako se napon odrzava konstantnim, materijal ce nastaviti sa deformisanjem, ili "puzanjem". (slika)

Svaka stena se moze opteretiti do pucanja, povecanjem napona. Ako se napon odrzava konstantim, ispod tacke pucanja, deformisanje ce se kod vecine stena nastaviti do krajnje vrednosti, kada ce stena ili postati stabilna, ili ce puci. Vecina stena ne moze da izdrzi neogranicene deformacije. Postoji ogranicenje u velicini puzanja, koje ce se desiti tokom vremena, kao sto se vidi na dijagramu.

Kao sto se moze videti na fotografijama koje pokazuju tacke najveceg savijanja, te stene su savijene pod uglom od 90o na rastojanju od 30 metara. Tu se prikazuje stena u spoljnjoj polovini nabora koji je pod pritiskom. Cvrste stene su poznate kao slabe na delovanje pritiska, ali ipak njihov materijal se isteze postepeno. Duz cele monoklinale, citav sloj je vidljivo tanak kao i na mestu savijanja. Tesko je zamisliti kako stena moze izdrzati tako veliko istezanje, cak i ako je zatvorena. Cvrste stene se, jednostavno, ne ponasaju na takav nacin. Na osnovu celokupne analize, i one vidljive golim okom i one pod mikroskopom, stene su jos bile u mekom i nekonsolidovanom stanju za vreme deformacije.

1.500 m izdizanja izazvalo je razlicite reakcije kod razlicitih stena. Tapeats Pescar i sedimentne stene preko njega, samo su polozene preko ovog nabora. Njihovo savijanje i istezanje se prilagodilo pokretima. Najnovija rasedanja, kao ona duz Bright Angel Gline, prelomila su sedimentne slojeve koji su do tada ocvrsli u cvrstu stenu, iako su pokreti duz raseda bili veoma mali.

Ispod Tapeats Pescara, na mnogim lokalitetima lezi Vishnu Skriljac, veoma cvrsta metamorfna stena. Ova formacija predstavlja bazicne stene na ovom podrucju i povezana je sa bocnim stenama duz kontinenta. Prema kreacionistickom modelu, za nju je normalno ocekivati da datira od samog Stvaranja, kao deo Bozjeg prvobitnog stvaranja Zemlje. Mozda se ona metamorfisala i promenila za vreme Potopa, ali ona je vec bila cvrsta i lomljiva u vreme Potopa. Uniformisti tvrde da je ova formacija preko milijardu godina stara.

Vishnu Skriljac se ponasao kao lomljiva stena za vreme izdizanja platoa. On je prelomljen! Seizmickim istrazivanjima su locirani rasedi, i doslo se do zakljucka da je jedna strana izdignuta bar 1.500 km u odnosu na drugu stranu. (slika)

Dakle, cvrsta metamorfna stena je pukla. Sedimentne stene koje su danas sasvim cvrste i lome se pri rasedanju, samo su prekrile rased u vreme izdizanja. To pokazuje da su one bile u stanju tek natalozenog mulja, i jos nisu ocvrsle u stenu, kao sto je i bilo za vreme Potopa.

Na osnovu ovog posmatranja mozemo reci da Tapeats Pescar ipak nije imao dovoljno vremena da postane cvrsta stena u vreme kada je deformisan. Danas usvojeni podaci o vremenu talozenja i deformisanja su u suprotnosti sa prirodom samih stena. Ova konstatacija, u stvari, brise 480 miliona godina pretpostavljene Zemljine istorije.

Situacija u Velikom Kanjonu je vise nego jedinstvena. Tu postoji mnogo, mnogo mesta gde su stene deformisane dok su bile u mekom, nekonsolidovanom stanju. Apalaci Planine (Appalachian Mountains) isto tako. Neki mogu ove pojave oznaciti kao izuzetke, ali svet je pun primera deformacija mekih sedimenata, sto samo pokazuje da je Zemlja mlada i da je Potop zaista odgovoran za vecinu geoloskih pojava u svetu.

Literatura

1. Za slicne studije, videti Austin, S., and Morris, J. "Tight Folds and Clastic Dikes as Evidence for Rapid Deposition of Two Very Thick Stratigraphic Sequences," Proceedings of the First International Conference on Creationism, Pittsburgh, PA, 1986, pp. 3-15.


Maticna strana