Polistratski fosili


Interesantne pojave koje nalazimo u mnogim naslagama uglja sirom sveta, jesu fosili stabala drveca. Ali, pre nego sto analiziramo ova fosilna stabla, recicemo nekoliko reci o uglju.

Popularno objasnjenje za nastanak uglja kaze da se treset (organski depozit za koji se smatra da je prethodnik uglja) akumulirao u tresetistima mocvara. Kako je mocvarno drvece i zbunje zivelo i ugibalo, organski materijal se akumulirao kao treset u stajacoj vodi mocvare. Velike debljine treseta, smatra se, akumulirane su tokom godina kada je mocvara tonula pod more.

Kada je treset mocvare potpuno potonuo u okean, bio je zatrpan laganom sedimentacijom mulja na okeanskom dnu. Za ovaj muljni prekrivac se smatra da se polako pretvorio u stenu (najcesce glinu ili krecnjak), dok se treset, duboko zatrpan tokom miliona godina, postepeno pretvorio u ugalj pod uticajem toplote i pritiska. Ovaj proces ukljucuje eliminisanje iz treseta vode i ostalih isparljivih supstanci, ostavljajuci za sobom uglavnom ugalj.

Pored toga, mulj okeanskog dna se akumulira veoma polako, najcesce od oko 1 mm do 2,5 cm godisnje u blizini obala kontinenata ili u plitkim morima. U dubokom okeanu, sedimenti se taloze brzinom od oko 1 mm na 1.000 godina. Sa ovom stopom, duboko zatrpavanje i pretvaranje treseta u ugalj, i mulja i stenu, zahteva milione godina. Ali, u nekim ugljonosnim regionima na istoku Amerike, postoji i do 50 razlicitih naslaga uglja koji se nalaze jedni preko drugih, odvojeni slojevima krecnjaka i gline. Teoretski, koristeci evoluciona objasnjenja, svaki sloj je nastao tokom dugog vremena akumulacije, sacinjavajuci tako ukupno vreme talozenja, u stvari, kao da se celo podrucje kretalo gore-dole, iznad okeana - ispod okeana.

Ali, fosilno drvece, kao sto je receno malopre, daje nam dodatne informacije koje ce nam pomoci da datiramo celu sekvencu i da vezemo bar neke od slojeva zajedno. Ako je drvece raslo na podrucju gde je sada nadjeno (drugim recima, ako je drvece raslo u mocvari), onda pre nego sto se treset akumulirao i celo podrucje eventualno polako potonulo, njena uginula stabla su strcala iznad okeanske vode, nekada od 10 do 12 metara.

Razmotrimo jedno ovakvo stablo drveta koje strci 10 metara iz okeanskog dna. Nema tog sumskog drveta koje bi moglo dugo da opstane pod vodom. Neko drvece moze rasti sa svojim korenjem u slanoj vodi, ali kada bi bilo koje drvo bilo potpuno prekriveno morskom vodom ono bi uginulo. Koliko je vremena potrebno da uginulo drvo istrune i padne na dno? Moze li ono ostati uspravno tokom nekoliko hiljada ili miliona godina, dok bi se mulj polako akumulirao oko njega? Naravno da ne. Neka polistratska drveca cak presecaju vise od jednog ugljenog sloja! (slika) Da li su ona rasla tokom talozenja ovih slojeva u periodu od vise miliona godina? Proucavajuci ovo drvece, mozemo zakljuciti da je vreme akumulacije treseta (koji se kasnije pretvorio u ugalj) i zatrpavanje sedimentom, bilo mnogo manje od onoga koje je potrebno drvetu da se raspadne. Jasno je da se drvo u potpunosti raspada za samo nekoliko decenija, bilo da se nalazi u okeanskim uslovima a viri iz vode, ili je delimicno zatrpano sedimentom.

Polistratsko drvece koje se pruza kroz vise od jednog sloja (otuda dolazi ime "poli-stratsko" - sto znaci "kroz vise slojeva") podrzava model "vezivanja slojeva zajedno" tokom kratkog perioda vremena. Ovaj vremenski period se ne moze precizno odrediti, ali je u potpunom neslaganju sa standardnim misljenjem o velikoj starosti.

Neki mogu objasnjavati da su polistratska drveca talozena pod cudnovatim uslovima, ali cinjenica je da danas u svetu ima mnogo polistratskog drveca. U rudnicima uglja, ona su sasvim uobicajena pojava. Nekada su pronalazeni izuzetni primeri na podrucjima gde je ugalj u poprecnom preseku bio izlozen dejstvu erozije ili prilikom otvaranja rudnicke jame.

Cinjenice se ne odnose samo na velika stabla drveca. Na jednom lokalitetu u Oklahomi proucavan je tankoslojeviti krecnjak na putnom useku, sa slojevima debljine oko jednog metra, koji su bili nagomilani jedan preko drugog u obliku palacinki. Kolege evolucionisti objasnjavaju da su ovi krecnjacki slojevi rezultat dugih i sporih akumulacionih procesa. Ali, na celom izdanku uoceni su dokazi za rapidnu kontinuiranu akumulaciju. Gde god se pogledalo, nailazeno je na polistratske fosile koji su svi prolazili kroz nekoliko slojeva krecnjaka. To nije bilo veliko drvece, ali ove fosilizovane biljke, zvane kalamiti, imale su u nekim slucajevima precnik 15 centimetara, dok su najcesce imale procnik od oko 3 centimetara. Ove stabljike su ocigledno bile krhke i zato ih pronalazimo u malim fragmentima. Ocigledno da se krecnjak nije talozio polako i postepeno oko jos rastuce biljke, vec da je morao biti rapidno natalozen u seriji podvodnih dogadjaja.

Drugi tipovi fosila takodje ukazuju na isti zakljucak. Ponekad, fosilizovana zivotinjska tela presecaju vise od jednog sloja ili lamina u steni, na sta se moze primeniti ista argumentacija.

Jedan od standardnih primera koji ukazuje na duge vremenske periode, nalazi se u Green River Formaciji u drzavi Vajoming. Tu se nalaze izuzetne naslage gline sastavljne od miliona lamina milimetarske debljine, za koje uniformisti kazu da predstavljaju zimsko-letnje sekvence sedimentacije u mirnim jezerskim uslovima. Ipak, ovde ima fosila u izobilju!

Dakle, kako su nastali fosili? Da li su zivotinje i biljke tonule na dno jezera ili okeana i tu ostajale, dok su ih minijaturni iznosi godisnje sedimentacije prekrivali i fosilizovali? Naravno da ne. One obicno plivaju na povrsini, mada nekada potonu na dno, gde u oba slucaja bivaju pojedeni od predatora ili razlozeni pod uticajem bakterija ili mehanickim dejstvom. U nijednom slucaju njihovi ostaci ne ostaju dugo. Cesto fosile nalazimo u "svezem" polozaju, sto nekada moze da ukaze da su zivi zatrpani. Dok specificni mehanizmi fosilizacije variraju, dovoljno je reci, da bi doslo do fosilizacije, organizmi moraju biti brzo zatrpani, bez mogucnosti delovanja destruktivnih agenasa.

A tako upravo izgleda u Green River Formaciji. Fosilizovani somovi su pronadjeni u izobilju, nekada i preko 30 cm duzine - u nekim slucajevima sa sacuvanom kozom i mekim delovima, sto ocigledno ukazuje na naglo zatrpavanje.1 Fosili somova su pronalazeni u raznim orijentacijama, presecajuci mnoge milimetarski takne lamine. Oni nisu ugibali i tu lezali hiljadama godina dok su bili polako zatrpavani.

Drugi tipovi fosila, kao sto je "enormna koncentracija" fosila ptica,2 pronadjeni su u ovakvim jezerskim sedimentima. Sigurno da ce u narednom vremenu proucavanje ove formacije pokazati da je klasican "dokaz" protiv Biblije, ustvari potvrda nagle katastrofe.

Literatura

1. Buchheim, H.Paul and Surdem, Ronald C. "Fossil Catfish and the Depositional Environment of the Green River Formation, Wyoming," Geology, Vol.5, April 1979, p.196.

2. Feduccia, Alan "Presbyornis and the Evolution of Ducks and Flamingos," American Scientist, Vol.66, May/June 1978, p.298.


Maticna strana