Bioturbacija


Vredno paznje je analizirati odsustvo dokaza za zivot zajednica u slojevima stena. Povodom toga iznesimo cinjenicu da na svakoj, ili ispod svake povrsine, bilo na kopnu ili u moru, prisutan je zivot koji ostavlja tragove. Na okeanskom dnu ili blizu obale, zive crvi, skoljke, ribe, i druge vrste zivotinja i biljaka, koji ostavljaju tragove u sedimentu. Neki gutaju mulj, koristeci prisutne hranljive sastojke. (slika)

A na zemlji, korenje drveca, glodari i mnoge druge zivotinje, menjaju povrsinu slojeva za vrlo kratko vreme. Geomorfoloski procesi dalje ubrazavaju promene.

Razmotrimo skorasnji dogadjaj. Godine 1961., uragan Carla opustosio je obalu centralnog Teksasa. Kada se povukao, ostao je prepoznatljivi sloj sedimenata na obali, i dalje u Meksickom Zalivu. Ovi sedimenti su u profilu sadrzali mnoge "sedimentne strukture", kao sto su zatrpani tragovi talasanja i ukrstena slojevitost. Ove unutrasnje sedimentne strukture su dobro proucavane godinama nakon uragana Carla, i oznacene su kao strukture rapidnog talozenja.1

Oko 20 godina kasnije, neki istrazivaci su se vratili da vide sta se desilo sa slojevima. Uocili su bioturbaciju, promene na sedimentima usled bioloskih aktivnosti, tako da su se i sami slojevi tesko otkrivali, a skoro da nije bilo ostataka ranije uocenih sedimentnih struktura. Za samo nekoliko decenija (a verovatno i mnogo brze), zivot na povrsini ovog kopna, bilo na obali ili dalje, unistio je unutrasnje karakteristike koje su nastale katastrofickim procesima.2 I zaista, u svakoj sredini, od pustinjskih pescanih dina do plitkih mora, zivot je izobilan i neprestano narusava nekoliko metara povrsine sedimenta. Narocito u plitkoj vodi, gde vecina sedimenata nastaje, zajednice biljaka i zivotinja su narocito aktivne.

Ako uporedimo sloj nastao posle uragana Carla sa slojevima sedimenata sirom sveta - skoro svi su puni sedimentnih struktura. Pojedinacni izuzetci su uoceni, ali to su izuzetci. Opsti je trend da slojevi sadrze unutrasnje strukture. Ocigledno je - sedimenti nisu bili dugo vremena izlozeni uslovima bioloske aktivnosti da bi pre njihovog prekrivanja doprla aktivnost biljaka i zivotinja. Mozda su se sedimenti kontinuirano talozili toliko brzo da se njihove strukture nisu nasle na udaru organizama busaca, sto bi ukazivalo na kontinuirano talozenje u katastrofi. Slojevi sa fosilizovanim tragovima bioturbacije koji danas postoje, obicno izgledaju sasvim drugacije od danasnjih zivotnih stanista. To vise lici na ostavljene tragove organizama busaca koji su, kada su bezali iz dubine sedimenata, bili tu zatrpani, protiv svoje volje. Te "napustene rupe" su najcesce orijentisane na gore, a ne u razlicitim pravcima koji su prisutni kod zivih zajednica. To je slucaj ako su organizmi prokopavali sedimente koji su kontinuirano rasli.

Ponovimo da ovim ne mozemo reci koliko je dugo donji sloj bio otkriven pre nego sto se sledeci sloj natalozio, ali mozemo reci da je to bilo manje od vremena koje je potrebno da bioturbacija izmeni sedimentne strukture u nizoj zoni.

To je nacin kako mozemo proci kroz geoloski stub, "vezujuci" slojeve zajedno, i ustanoviti relativno kratko vreme za celu sekvencu.

Literatura

1. Hayes, M.O. "Hurricanes as Geological Agents: Case Studies of Hurricanes Carla, and Cindy, 1963," University of Texas, Bureau of Economic Geology, Report of Investigation No.61, p.56.

2. Dott, Robert H. "1982 SEPM Presidential Address: Episodic Sedimentation - How Normal is Average? How Rare is Rare? Does it Matter?" Journal of Sedimentary Petrology, Vol.53, No.1, March 1983, p.12.


Maticna strana