So u okeanima


Globalni hronometar koji cemo ovde razmotriti, odnosi se na kolicinu natrijuma (Na) - (poznatog kao komponenta soli, NaCl) u okeanima. Svi znamo da su okeani slani i to navodi na razmisljanje da su oni bili sve slaniji i slaniji svake godine kako su reke donosile rastvorenu so sa kontinenata u okeane. Evolucionisti tradicionalno pretpostavljaju da je zivot evoluirao u slanoj vodi, pre nekih 3 do 4 milijarde godina. Ako su okeani tako stari, a morali su biti slani tako dugo, zasto danas nisu previse slani?

Jasno je, postoji odredjen broj mogucih nacina pomocu kojih u okeane moze dospeti natrijum. Takodje, postoji mnogo vise mogucih mehanizama pomocu kojih se natrijum moze ukloniti iz okeana. Analizom sadasnjih i istorijskih mogucih vrednosti, i ulaznih i izlaznih procesa, omogucava se uvid u istoriju okeana.

Steve Austin i Russel Humphreys sa formulisali ovaj argument. (Austin, Steven A., and Humphreys, Russell D., "The Sea's Missing Salt: A Dilemma for Evolutionists", Proceedings of the Second International Conference on Creationism, Vol. 2, 1991, pp. 17-33.)

Oni su pokusali da odrede stope dodavanja i uklanjanja soli za svaki mehanizam, i sadasnji i onaj tokom proslosti. Stavise, da bi dobili apsolutno maksimalnu starost, oni su uzeli minimalnu stopu ulaska koja bi mogla biti opravdana, i danas i u proslosti, i maksimalnu stopu izlaska koja bi mogla biti opravdana. Njihove analize obezbedjuju jak dokaz za malu starost okeana.

Tokom decenija istrazivaci su pokusavali da nadgledaju ulaz i izlaz natrijuma, i uocili su brojne mehanizme. (slika) Ovi procesi su dobro upoznati i prihvaceni, i kratko su objasnjeni u nastavku:

Ulazni procesi

1. Reke: Silikati - hemijska erozija
Hemijska erozija kontinentalnih minerala silikata (narocito felspata i glina) produkuje rastvoreni natrijum koji pronalazi svoj put u reke, i eventualno u okeane.

2. Reke: Hloridi - komponente rastvora
Neke kopnene naslage su sastavljene od minerala hlorida i sulfata koji se lako rastvaraju i transportuju u reke.

3. Reke: Isparljive komponente okeana
Isparavanjem iz okeana isparljive komponente bivaju transportovane na kopno putem padavina, kao kisa ili sneg. One mogu biti prikupljene od strane reka i transportovane natrag u okeane. Jasno, ovo ce kasnije takodje biti razmatrano kao izlazni proces.

4. Sedimenti okeanskog dna
Neki sedimenti okeanskog dna sadrze natrijum koji se otpusta u okeane.

5. Zdrobljeni sedimenti glezerskog leda
Fine cestice stenske prasine proizvedene kretanjem glecera dodaju se direktno u okeane. One sadrze znacajne kolicine natrijuma.

6. Atmosferska i vulkanska prasina
Prasina sakopna se delovanjem vetra moze preneti u okeane.

7. Erozija obale
Talasi udarajuci u obale okeana eroduju znatne kolicine kopna.

8. Glecerski led
Topljenje glecerskog leda i snega direktno u okeanima, dodaje male kolicine natrijuma u okeane.

9. Vulkanska para
Vulkanska para sadrzi odredjenu kolicinu natrijuma, od koje vecina dospe u okeane.

10. Izvori podzemne vode
Slatka podzemna voda sa kontinenata tece ka okeanima. Ina sadrzi rastvorene cvrste supstance, ukljucujuci znacajne kolicine natrijuma.

11. Hidrotermalni izvori morskog dna
Vreli izvori locirani na okeanskom dnu sadrze veliku koncentraciju rastvorenih cvrstih supstanci, ukljucujuci natrijum.

Izlazni procesi

1. Isparljive komponente okeana
Kao sto je izneseno ranije, isparljive komponente okeana sadrze natrijum. Neke isparavaju i vetrovi odnose natrijum na kopno.

2. Jonska razmena
Gline nastale u rekama razmenjuju jone kalcijuma sa natrijumom, uklanjajuci tako natrijum iz okeanskih voda.

3. Popunujavanje stenskih pora vodom
Natalozeni sedimenti na morskom dnu su popunjeni morskom vodom. Ta voda sadrzi so i tako ga uklanja iz okeana.

4. Naslage halita
Vecina naslaga halita (cvrste soli) nastalih isparavanjem, su rezultat isparavanja recne vode, a ne morske vode. Jasno, okeani bi trebali imati 20 puta vecu koncentraciju soli na osnovu talozenja koje se odvija. To se desava retko u odvojenim vodenim basenima, ali se takve naslage lako ponovo rastvaraju. Ovaj izlazni proces je trivijalan. Zapremine soli uklonjene usled isparavanja vode u odvojenim lagunama, a koje nisu ponovo rastvorene, nisu znacajne.

5. Izmena bazalta sa morskog dna
Erozija cvrstog bazalta pod vodom proizvodi izvesne kolicine gline koje apsorbuju natrijum.

6. Nalsage albita
Ranije je bilopretpostavljano da vreli bazalti razmenjuju kalcijum za natrijum, i time uklanjaju natrijum iz okeana. Medjutim, najnovije studije pokazuju da tu ne dolazi do uklanjanja natrijuma.

7. Naslage zeolita
Izmena vulkanskog pepela proizvodi male iznose zeolita koji apsorbuje natrijum.

Da bi se odredila odgovarajuca minimalna ulazna stopa i maksimalna izlazna stopa za svaki moguci mehanizam, mora se prihvatiti koncept Zemljine istorije zasnovan na cinjenicama. Na primer, za vreme ledenog doba, i erozioni i glacijalni procesi su bili mnogo drugaciji po intenzitetu od onih danas. Takodje, na osnovu analize fosilnog zapisa, jasno je da je tokom veceg dela Zemljine istorije klima bila generalno toplija i podupirala bujnu vegetaciju. To je uticalo na klimatske uslove, eroziju, itd. Austin i Humphreys su izdvojili ekstreme u realnim uslovima za svaki od slucaja, da bi odredili minimalni ulaz i maksimalni izlaz. Njihovi zakljucci i modeli koje su koristili, izneseni su u prilozenoj tabeli.

Jednostavnim koriscenjem savremenih merenja, sadasnji sadrzaj soli u okeanima akumulirao bi se za samo 32 miliona godina. Drugim recima, pri sadasnjim stopama ulaza i izlaza, neuravnotezenost je tako velika da bi se sva so u okeanima akumulirala za 32 miliona godina.

Uzimanjem ekstremnih minimalnih i maksimalnih vrednosti, maksimalna starost koja rezultira jeste samo 62 miliona godina. Okeani jednostavno ne mogu biti stariji od ovoga. A u nauci se ne zna za proces koji bi uklonio visak soli.

Ponovimo, mi ne tvrdimo da su okeani 62 miliona godina stari, ali nije moguce da budu stariji od toga. Kao i kod svih pokusaja datiranja, i ovde su ukljucene pretpostavke. Ovaj broj pretpostavlja da nije bilo veceg, neobjasnjivog dodavanja ili oduzimanja soli. Ali, naravno, za vreme Potopa erozija je delovala u mnogo vecem stepenu. Nema sumnje, vecina sadasnje okeanske soli je tada bila dodata, sto drasticno smanjuje maksimalnu starost. Ovaj koncept takodje pretpostavlja da je u pocetku okean sadrzao slatku vodu, ali to ne izgleda verovatno. Bilo koji iznos soli koji je bio prisutan prilikom stvaranja smanjio bi maksimalnu starost jos vise. Razumne pretpostavke bi ucinile da se starost jos smanji, ali ponovimo, ne bi dale preciznu starost. Koristene vrednosti su ekstremno darezljive za koncept stare Zemlje, ali su uzete da bi se dobila maksimalna starost. To su uniformisticke pretpostavke koje su darezljivo primenjene. Ali, cak i maksimalno koriscenje uniformnosti, daje rezultate koji su u suprotnosti sa konceptom stare Zemlje, kako se danas iznosi.

U najmanju ruku, mi mozemo sigurno reci da okeani danas nisu dovoljno slani da bi bili vise od 3 milijarde godina stari, vreme o kome govori evolucioni koncept.

Ovakva vrsta proracuna se moze dobiti za mnostvo procesa. Okeanska voda sadrzi vise rastvorenih elemenata i sastojaka, i vecina od njih daje maksimum starosti za okeane koja je isuvise mala da bi bila u skladu sa idejama o staroj Zemlji. (Vidi What is Creation Science? by H. Morris and Garry Parker, pp. 288-293, za spisak geohronometara i njihove implikacije.)


Maticna strana