Metode datiranja


U ovom poglavlju zelimo da odgovorimo onim novinskim i naucnim clancima, onim televizijskim emisijama i onim skolskim lekcijama u kojima se tvrdi da su odredjene stene ili fosili koji su otkriveni, stari 3 miliona godina, ili 700 miliona godina, ili 2 milijarde godina, ili slicno. Neki ljudi su prestali da razmisljaju kako se do tih starosti doslo. Pitanje koje se namece jeste: Kako naucnici odredjuju starost stena i da li su metode koje koriste pouzdane?

Mogli smo videti kako se pretpostavka evolucije koristi da bi se slozili fosili po evolucionim sekvencama, na osnovu kojih se procenjuje starost svega ostalog, bez objasnjenja kako se do toga doslo. Ali, pogledajmo kako se do takvih podataka i starosti dolazi.

Ocigledno, svaki metod datiranja (odredjivanja starosti), ukljucuje istu osnovnu proceduru. Koncept koji im prethodi nije tezak. Imajmo na umu da stene, fosili i geoloski slojevi nemaju na sebi etikete koje otkrivaju njihovu starost, ali ipak, taj fenomen trebamo objasniti. Postoji, i generalno tako je, vise od jednog nacina kako se moze odrediti starost.

Pod normalnim uslovima, metode odredjivanja starosti (datiranja) se upotrebljavaju na sledeci nacin:

1. Naucnik posmatra sadasnje stanje stene ili sistema koji se datira. (Dobijeni podaci su pouzdani.)

2. Naucnik meri stopu procesa koji se danas odigrava. (Dobijeni podaci i ovde su pouzdani.)

3. Naucnik onda mora da pretpostavi neke stvari iz ranije istorije ove stene ili sistema. (To je stvaranje modela, jer se ukljucuju pretpostavke da bi se rekonstruisao neposmatrani deo istorije.)

4. Naucnik tada procenjuje koliko je dugo bilo potrebno da taj sadasnji proces, koji se odigrao tokom neposmatrane proslosti, proizvede sadasnje stanje stvari u tom sistemu. (To je objasnjenje na osnovu posmatranih podataka baziranim na pretpostavkama o neposmatranoj proslosti.)

Parabola

Hajde da iliustrujemo ovu proceduru jednim primerom. Primere koristimo kada zelimo da objasnimo kompleksne koncepte, i posto koncept datiranja nije mnogo tezak, ali je nov mnogim ljudima, navescemo prikladan primer. Nazovimo ovaj primer: "Korpa sa krompirima".

Pretpostavimo da ste vi naucnik i da ulazite u salu da biste pratili predavanje. Kada ste usli, videli ste mene na bini sa korpom krompira ispred. (Slika 1) Kada ste seli, primetili ste da se velika kazaljka na zidnom satu priblizava broju 12, a ja se nalazim blizu korpe, uzimam krompir, ljustim ga, i vracam ga nazad u korpu. Kako se velika kazaljka priblizava broju 12, ja ponavljam ovaj proces. Vi ste me posmatrali 10 minuta kako ja ljustim krompir, i na kraju, sebi postavljate pitanje: "Koliko dugo ovaj covek radi ovaj posao?"

Pitanje koje ste upravo postavili je potpuno isto pitanje koje naucnici postavljaju kada odredjuju starost stene ili sistema: "Koliko je stara ova stena?" "Koliko je potrebno ovim godovima u drvetu da se razviju?" "Koliko je bilo potrebno ovoj recnoj delti da nastane?"

Kako mozete da odredite koliko dugo ja ljustim krompire? Naravno, vi cete prici i izbrojati oljustene krompire u korpi. Pretpostavimo da ste izbrojali 35 krompira. Tako ste odredili sadasnje stanje sistema (broj oljustenih krompira - 35). A takodje ste odredili stopu procesa (brzinu ljustenja krompira - jedan u minuti). Oba ova posmatranja su pouzdana, jer su pored ostalog vezana za sadasnjost. Vi cete verovatno zakljuciti da se ovaj proces odvijao tokom 35 minuta.

Da li je to korektna starost ovog sistema? Pa, mozda.

Hajde da stanemo i razmislimo za trenutak. Da biste izveli takav zakljucak, vi morate napraviti izvesne pretpostavke o neposmatranoj proslosti. Te pretpostavke ugrozavaju vas zakljucak.

Prva stvar koju u tom slucaju morate pretpostaviti o proslosti, jeste da je brzina ljustenja krompira bila konstantna tokom cele istorije ove korpe sa krompirima. Naucno gledajuci, vi zaita znate da sam ja ljustio jedan krompir u minuti tokom zadnjih 10 minuta. Ali, vi jednostavno ne znate kolikom sam brzinom ja ljustio krompire pre nego sto ste vi dosli. Mozda ja to sada radim brze i u ovom trenutku ljustim jedan krompir u minuti, dok mi je ranije trebalo vise vremena. Ili, mozda sam se ja umorio i sada radim sporije. Posmatranjem sadasnje stope, vi ne mozete obavezno znati i stopu u proslosti, i nemate cvrst temelj na osnovu kojeg biste mogli da pretpostavite da je stopa ljustenja krompira bila konstantna. Mozda je vasa pretpostavka o konstantnoj stopi ljustenja krompira razumna, ali da li je tacna?

Sledeca pretpostavka koju morate napraviti, ili pitanje na koje morate odgovoriti, jeste: "Da li je neki oljusteni krompir bio dodat ili oduzet iz korpe tokom cele njene istorije?" Ako jeste, onda je vas proracun pogresan. Na osnovu onoga sto znate, ako je neko sabotirao eksperiment dodavanjem nekoliko oljustenih krompira u korpu, onda neki od njih, koji se sada nalaze u korpi, nisu dospeli tu procesom ljustenja koji ste posmatrali. (Slika 2) Isto tako, vi morate pretpostaviti da niko nije dosao i izvadio nekoliko krompira koje sam ja oljustio. Opet, vi ni to apsolutno ne mozete ni na jedan nacin da saznate samo posmatrajuci korpu sa krompirima. (Slika 3)

Postoji jos jedno pitanje na koje morate da odgovorite, a to je: "Da li je u pocetku bilo oljustenih krompira u korpi?" Mozda sam ja dosao sa korpom u kojoj je vec bilo nekoliko oljustenih krompira, i tako odredjivanje vremena ljustenja nije tacno. Ponovo, vi nemate nacin da to saznate (osim ako pitate mene ili nekog od svedoka koji je bio prisutan od pocetka), i tako vi ne mozete stvarno da znate i zbog toga ne mozete da izvedete tacnu racunicu. (Slika 4)

Ove tri pretpostavke, to jest: (1) u vezi konstantnosti stope procesa, (2) u vezi stepena izolovanosti sistema od okoline, i (3) u vezi pocetnih uslova ovog sistema, su nerazdvojivi deo svakog procesa datiranja. Moraju se napraviti korektne pretpostavke da bi se dobio korektan odgovor, osim ako su odredjene precizne informacije o proslosti poznate.

Mi se moramo stalno podsecati na to, sta moze proces datiranja - svaki proces datiranja. Striktno naucno posmatranje moze da nam omoguci samo da pocnemo. Mi smo u mogucnosti da posmatramo sadasnje stanje stvari, i da merimo stopu odredjenog procesa. Ali, odredjivanje starosti neposmatranih stvari i procesa zahteva pravljenje pretpostavki o neposmatranoj istoriji, sa velikim stepenom nepristupacnosti empirijskoj nauci. Zato bi ovom problemu trebalo prici sa malo vise orpeznosti.

Drvece i godovi

Ilustrujmo ovaj problem jos jednim - mnogo realisticnijim primerom: odredjivanjem starosti drveta.

Svi znamo da neka drveca formiraju godove sa stopom od jednog goda godisnje, izuzev u nekim retkim slucajevima. Mnogi izvode zakljucke na osnovu godova koje godinama precizno istrazuju, ali i tu postoje problemi. Na primer, tokom godine sa dosta vlaznih perioda, drvo brze raste nego u godinama sa suvom klimom - ostavljajuci sire godove. U godinama bolesti ili usled pustosenja insekata, pojavice se nenormalni godovi. Ostecenje usled mraza se takodje moze videti, a produzena zima koja se smenjivala tokom normalne sezone rasta moze cak proizvesti i drugi god tokom jedne godine, ali on je, obicno, prepoznatljivo drugaciji od onih koji su normalni. Na osnovu zabelezenih vremenskih izvestaja i ostalih promenljivih faktora, i stope rasta drveca u posmatranoj proslosti, naucnici su stekli pouzdanje u desifrovanje proslosti kod nekih drveca.

Recimo, uzeli smo da analiziramo drvo i ustanovili smo da ima 250 godova. Mi smo zabelezili da nije bilo neobicnih atmosferskih ili geoloskih dogadjaja koji bi uticali na normalan rast drveta u zadnjih 250 godina, i tako je stopa njihovog nastajanja bila verovatno konstantna - jedan god godisnje tokom zivota drveta. Mi cak mozemo posmatrati kako drvo reaguje na razlicite dogadjaje u svom zivotu. Sta vise, mi mozemo tacno pretpostaviti da se nista nije desilo sto bi necim ugrozilo drvo i njegove godove, i da u pocetku, kada je drvo nastalo iz semena, nije bilo godova.

Posto su ove pretpostavke verovatno korektne, mi mozemo opravdano zakljuciti da je starost drveta 250 godina. Ali u pravom smislu, jedini nacin na koji bismo sigurno mogli znati njegovu starost, jeste ako bi nam neko dao tacan datum njegovog sadjenja. U ovom slucaju, odredjena starost od 250 godina je vrlo verovatno precizna, ali poenta je u tome da proslost sadrzi odredjene nesigurnosti.

Datiranje Nijagarinih Vodopada

Ponudili bismo jos jedan primer - onaj vezan za starost Nijagarinih Vodopada. Voda iz jezera Erie tece na podrucju Nijagare i u spektakularnom vodopadu propada ka jezeru Ontario. Uoceno je da se vodopad povlaci ka jezeru Erie, posto se rub vodopada eroduje, sa izmerenom stopom od 1 - 1,5 metara godisnje, formirajuci dugacko grlo. (Slika 5) To je nekako stabilizovano poslednjih godina vestackim metodama, ali merenja su pokazala stopu prirodne erozije pre nego sto su je inzenjeri usporili. Zatim mozemo zabeleziti da su vodopadi udaljeni samo 11 kilometara od jezera Ontario.

Postavlja se pitanje: Koliko je star ovaj sistem? Koliko dugo Nijagarini Vodopadi eroduju greben u pravcu reke?

Jednostavno delenje pokazuje da je sistem star oko 9.000 godina, ali da li je ta procena korektna? Kao sto smo videli, tu su ukljucene neke pretpostavke, kao sto su: konstantna stopa erozije, da nije bilo vecih promena u dinamici ovog sistema, i da je erozija pocela na kraju grla, tako da je nagib terena uzrokovao da je voda brze tekla i vrsila svoju erozionu aktivnost.

Ali, sta ako je u proslosti tu bilo vise vode? I sta ako su se stene mnogo lakse erodovale? Mi mislimo da je u godinama nakon Potopa tu bilo mnogo vise vode, i da su tek natalozeni slojevi bili meksi i mnogo se lakse erodovali. Najverovatnije je ledeno doba usledilo nakon Potopa, sa velikom promenom u padavinama i kiselosti vode. I, da li mi zaista mozemo znati gde je bio prvobitni polozaj grla vodopada? Najverovatnije, prava starost ovog sistema je manja nego sto to jednostavan racun pokazuje, ali ocigledno, mi je ne mozemo tacno znati.

Interesantno je dodati da je Carls Lajel (Charles Lyell) obisao Nijagarine vodopade 1841. godine, u vreme dok je propagirao svoj koncept uniformnosti geoloskih procesa u proslosti.1

On je zabrinuto trazio geoloske pojave koje bi zahtevale mnogo vise vremena nego sto to Biblija govori. Mada su lokalni stanovnici tvrdili da se vodopad povlacio sa stopom od bar jednog metra godisnje, on je procenio da je stopa samo 30 cm godisnje, iako je posmatranje vrsio tokom kratkog perioda vremena. Tako je on kazao da Biblija gresi, jer su se Nijagarini Vodopadi formirali u toku 35.000 godina. Ocigledno, pretpostavke o neposmatranoj proslosti dominiraju u procesima datiranja.

Postoje mnogi dokazi za mladu Zemlju koje cemo izneti u ovom i drugim materijalima. Mada se potpuna tacnost ne moze postici, moze se pokazati da se cinjenice mnogo bolje uklapaju u model mlade Zemlje, nego u model stare Zemlje. Takav je slucaj i sa Nijagarinim Vodopadima. Starost je odredjivana na osnovu ozbiljnih posmatranja koji su sasvim u skladu sa biblijskom vremenskom skalom, narocito kada se stvari razmatraju u svetlu nedavnog Potopa i ledenog doba koje je zatim usledilo.

Mala starost vodopada i njegovog ruba ne podupiru koncept dugih perioda. Na zalost, Lajelov pogresni proracun bio je prihvacen od mnogih, i odigrao je znacajnu ulogu u odbacivanju biblijske hronologije. Na slican nacin, netacne tvrdnje obiluju i danas, i jos uvek navode na odbacivanje Biblije, pa cak i Boga.

Literatura:

1. Za detaljniju diskusiju o ovome, vidi In the Minds of Men, Ian Taylor, 1987, p.81.


Maticna strana