Sta kazu stene?


Koliko puta ste otvorili novine i procitali clanak koji opisuje otkrice novog fosila, arheoloski nalaz ili poremecaj pod zemljom? Nakon opisane prirode otkrica, clanak objasnjava kako su naucnici odusevljeni zbog jos jedne potvrde teorije evolucije. Zatim se objavljuje podatak o starosti nalaska, koji iznosi mozda milione ili stotine miliona, ili cak milijarde godina. Ne iznosi se sumnja po pitanju tacnosti ovih podataka, i citalac moze pomisliti da nema razloga postavljati takvo pitanje.

Da li ste se ikad zapitali kako su oni dosli do podatka o starosti? Kako oni znaju, nekada sa sigurnoscu, da se nesto desilo tako davno? To ispada skoro kao da stene i fosili govore, ili imaju etikete na sebi, objasnjavajuci koliko su stari i kako su tu dospeli.

Medjutim, stene ne mogu da govore, niti imaju etikete sa objasnjenjima. Ali, kako se onda dolazi do podataka o starosti i istoriji stena i fosila?

Odgovor vas moze iznenaditi zbog svoje jednostavnosti, i on predstavlja glavnu temu ovog odeljka. Ovaj odeljak je napisan sa namerom da se objasni kako se proucavaju stene i fosili, i kako se dolazi do zakljucaka o njihovoj istoriji. Ali ne samo to. Bice pokusano da se objasni kako bi to trebalo obicno da se radi, a kako se zaista radi.

Pre nego sto nastavimo, iznesimo jasno da su evolucionisti, u mnogo slucajeva, naucnici sa dobrim namerama, i ljudi od dostojanstva. Ali, pokusajmo da predstavimo jednim primerom, kako oni obicno pokusavaju da odrede starost neke stene.

Kako se obicno radi

Pretpostavimo da ste nasli krecnjacku stenu koja sadrzi ocuvan fosil. Vi zelite da saznate starost ove stene, pa je odnosite na odelenje za geologiju pri obliznjem univerzitetu i obracate se profesoru. Na srecu, profesor pokazuje interes za vas primerak stene i obecava vam da ce se potruditi da odredi njenu starost.

Na vase iznenadjenje, profesor nije primenio metodu ugljenika C-14 da bi odredio starost fosila. On vam objasnjava da se odredjivanje starosti metodom C-14 moze koristiti samo za organske materijale, a ne za stene ili cak za fosile, posto su oni okamenjeni. Sta vise, ova metoda se moze koristiti samo na zadnjih nekoliko hiljada godina, a on smatra da je vas fosil star milione godina; niti bi se mogla meriti koncentracija radioaktivnih izotopa, kaze ovaj strucnjak, u cilju odredjivanja starosti ove stene:

"Sedimentne stene su vrsta stena koja sadrzi fosile", objasnjava on, "a koje se ne mogu datirati (odredjivati starost) radioaktivnim metodama." Takve metode su primenljive samo na magmatske stene, kao sto su stene lave i granit. Umesto toga, on ce analizirati samo oblik i karakteristike fosila, a ne stene:

"Odredjivanjem starosti fosila mozemo odrediti starost stene", kaze on.

U svrhu ove diskusije, pretpostavimo da je vas fosil skoljka. Danas zive mnoge vrste skoljki, naravno, a vasa izgleda malo drugacija od onih koje danas mozete videti. Profesor vas informise da je mnogo razlicitih skoljki zivelo u proslosti, koje su preci danasnjih skoljki, ali vecina njih je do danas izumrla.

Zatim, profesor skida veliku knjigu sa svoje police, pod nazivom Paleontologija beskicmenjaka, i otvara poglavlje o skoljkama. Tu je prikazano mnostvo vrsta. Na prvi pogled mnoge od njih su slicne, ali kad ih bolje zagledate, one se sve manje ili vise razlikuju. Vasu skoljku profesor uporedjuje sa svakom od njih, sve dok konacno ne pronadje onu koja je skoro identicna sa vasom. Natpis ispod slike ukazuje da je vasa skoljka indeks fosil, i objasnjava se da je ona evoluirala pre nekih 320 miliona godina.

Sa izgledom zadovoljstva i sigurnosti, profesor vam objasnjava: "Vasa stena je stara oko 320 miliona godina."

Zapazite da sama stena nije proucavana. Njena starost je odredjena na osnovu fosila u njoj, a starost ove vrste fosila je odredjena na osnovu pretpostavke o evolucionom razvoju tokom vremena. Ova krecnjacka stena moze biti potpuno ista sa krecnjackom stenom bilo koje starosti, ali ova stena se ne moze koristiti za odredjivanje starosti nje same. Fosili odredjuju starost stene, a evolucija odredjuje starost fosila.

Vi pocinjete da razmisljate. Poznato vam je da krecnjaci cesto sadrze fosile, ali postoje neke sitnozrne stene u kojima se oni ne nalaze. Kod mnogih krecnjaka pronalazimo krupne komade fosila, dok kod mnogih drugih sedimentnih stena, kao sto su pescar i glina, oni i nisu uvek prisutni. "Sta onda radite?", pitate vi.

Profesor vam odgovara, drzeci vam kratko predavanje iz stratigrafije i informisuci vas kako se geoloski slojevi nalaze jedni iznad drugih, gde se stariji slojevi (to jest, oni koji sadrze starije fosile) nalaze ispod mladjih slojeva. To ocigledno znaci da su donji slojevi talozeni pre gornjih. "Ali, kako ste odredili njihovu starost?" "Na osnovu fosila u njima!", kaze profesor.

Ispada da se starost mnogih sedimentnih stena ne moze odrediti na osnovu njih samih. Ako one ne sadrze fosile pomocu kojih se moze odrediti starost u okviru evolucione seme, onda "vi morate posmatrati druge fosilonosne slojeve, iznad i ispod, koji nam mogu pomoci da umetnemo njihovu starost izmedju njih", kaze profesor. Takvi slojevi ne moraju cak biti ni na istoj lokaciji, ali njihovi tragovi sa strane, mozda na velikim rastojanjima, nekada nam mogu pomoci.

"Na srecu, vasa stena ima lep fosil u sebi, indeks fosil, koji predstavlja organizam koji je ziveo u toku samo jednog vremena evolucione istorije. On sustinski ne izgleda manje ili vise napredan nego druge, ali poseduje jasne karakteristike koje se nesto razlikuju od ostalih skoljki. Kada vidimo ovu vrstu, mi znamo da je stena u kojoj smo je nasli stara oko 320 miliona godina, posto je ova vrsta skoljke zivela pre 320 miliona godina", kaze profesor.

"Mnogi fosili nisu indeks fosili. Mnogi organizmi, ukljucujuci razne vrste skoljki, puzeva, insekata, cak i jednocelijskih organizama, nisu se promenile tokom svih tih stotina miliona godina, i pronadjeni su u mnogim razlicitim slojevima. Posto oni nisu ziveli u neko posebno vreme, mi njih ne mozemo koristiti za odredjivanje starosti stena. Samo se indeks fosili mogu koristiti, posto se samo oni nalaze u jednoj stenskoj zoni, ukazujuci time da su ziveli za vreme relativno kratkog perioda geoloske istorije. Mi to znamo jer ih pronalazimo samo u jednom periodu vremena. Svaki put kad ih pronadjemo, mi odredjujemo starost stene na osnovu njihove starosti."

Zaustavimo se za trenutak, da bi smo konstatovali da ovakav proces razmisljanja predstavlja kruzno rezonovanje. Tako nesto, ocigledno nema mesta u nauci.

Umesto procesa - od posmatranja do zakljucka, mi ovde imamo da zakljucak objasnjava posmatranje, koje dokazuje zakljucak. Fosili bi trebalo da sadrze glavni dokaz za evoluciju, ali ustvari, mi vidimo da se starost stena odredjuje stupnjem evolucije indeks fosila koje pronalazimo u njima, koji su sami datirani i organizovani na osnovu starosti stena. Tako stene odredjuju starost fosila, a fosili odredjuju starost stena.

Vratimo se nasoj prici. Drugom prilikom, vi ste pronasli komad ocvrsle lave - vrstu stene koja se izlila za vreme vulkanske erupcije kao crvena, usijana, tecna lava. Ocigledno, ona ne sadrzi fosile, posto bi svako zivo stvorenje bilo u njoj pretvoreno u pepeo ili potpuno izmenjeno. Vi zelite, takodje, da saznate starost i ove stene. Ali, vas prijatelj profesor sa odelenja ze geologiju, salje vas na odelenje za geofiziku: "Oni mogu da odrede starost ove stene", kaze vam on.

Vasa stena je odusevila profesora geofizike. On vam objasnjava da se starost ove stene moze odrediti koriscenjem metoda radioaktivnog datiranja, koje se zasnivaju na preciznim merenjima odnosa radioaktivnih izotopa u steni. Kada se jednom ustanove, ovi odnosi se mogu ubaciti u sistem matematickih jednacina koje ce nam dati apsolutnu starost stene.

Na zalost, ovaj postupak zahteva vreme. Stena se mora samleti u prah, a onda se izdvojiti izvesni minerali. Tada se stenski prah mora odneti u laboratoriju gde ce biti odredjeni ovi odnosi, i taj izvestaj vratiti nazad. Tada ce se preko kompjutera analizirati ovi odnosi, resiti jednacine i dobiti starost.

Ovaj geofizicar ce vam verovatno reci da su ovi testovi jako skupi, ali posto je vasa stena vrlo interesantna i posto on ima ovlascenje od vlade da moze da plati takav trosak, a studenti postdiplomci ce raditi na tome, sve ce za vas biti besplatno. Sta vise, on ce traziti da se nekoliko razlicitih testova primeni na vasoj steni. To su metod uranijum-olovo, kalijum-argon metod, rubidijum-stroncijum i nekoliko drugih. Analize ce se izvrsiti na celoj steni ili na pojedinim mineralima u steni. Takodje, analize ce biti izvrsene odredjivanjem starosti uzorka ili izohronim tehnikama. Ali, sve na istoj steni.

"Mi smo sigurni da cemo tako dobiti dobre rezultate", kaze vam on. Rezultati ce dati apsolutnu starost stene, plus ili minus iznos eksperimentalne greske.

Nakon nekoliko sedmica, profesor vas poziva i pokazuje vam rezultate. Konacno cete saznati pravu starost vase stene. Na zalost, rezultati razlicitih testova se ne slazu. Svaki metod je dao drugaciju starost! "Kako se to moglo dogoditi na osnovu jedne stene?", vi pitate.

Metoda uranijum-olovo je dala starost od 500 ± 20 miliona godina, za starost ove stene.

Metoda kalijum-argon je dala starost od 100 ± 2 miliona godina.

Metoda rubidijum-stroncijum je dala starost od 325 ± 25 miliona godina.

Rubidijum-stroncijum izohrona metoda je dala starost od 375 ± 35 miliona godina.

Sledi veoma vazno pitanje koje vam se upucuje: "Gde ste pronasli ovu stenu? Da li je bilo fosila u blizini - iznad ili ispod sloja u kome se nalazila ova lava?" Kada im kazete da ste je pronasli odmah ispod sloja koji sadrzi fosil star 320 miliona godina, sve ce postati jasno: "Nalazi rubidijum-stroncijum metode su ispravni. Oni dokazuju da je vasa stena stara negde izmedju 325 i 375 miliona godina. Nalazi drugih metoda su netacni. Tu mora da je bilo ispiranja ili kontaminacije."

Ponovo imamo da fosili odredjuju starost stena, a da se starost fosila odredjuje evolucijom.

Ova nasa mala prica je izmisljena, ali nije nerealna. To je nacin kako se obicno radi. Seme objasnjenja su vec prihvacene kao istinite. Svaki dobijeni rezultat o starosti mora biti procenjen - prihvacen ili odbacen - na osnovu pretpostavke evolucije. I ceo proces odredjivanja starosti se odvija u pozadini scenarija o staroj Zemlji. Nijedna cinjenica van ovog prihvacenog okvira ne moze da prodje. Evolucija postoji, postoji koncept stare Zemlje, a nije vazna istina koju cinjenice otkrivaju. Pojedine cinjenice se prihvataju ili odbacuju u zavisnosti od toga da li se slazu sa evolucijom.


Maticna strana