Sustina zivota


Da bi se pravilno odgovorilo na pitanje "porekla zivota", mora se najpre odgovoriti na pitanje: "Sta je zivot po svojoj sustini?"

Za sada imamo tri odgovora na pitanje "sustine zivota". Prvi odgovor jeste vitalisticki, drugi je hilozoisticki i treci je redukcionisticki. Svaki od ovih odgovara na pitanje "sustine zivota" odgovara odredjenom pogledu na svet, tako da vitalisticki odgovara, uglavnom, teistickom pogledu na svet (ima vitalista i evolucionista).

Hilozoisticki odgovara panteistickom pogledu na svet, a redukcionisticki odgovara naturalistickom pogledu na svet.

Po vitalistickom odgovoru, zivot je nematerijalne prirode. On je neki "plus" koji je iznad materije, i koji, ustvari, tu materiju cini zivom.

Po hilozoistickom odgovoru, ne postoji distinkcija izmedju zivog i mrtvog, nego je sve zivo, "i molekuli disu". Tu nema dva sveta - mrtav i ziv, nego "sve je zivo".

A po redukcionistickom shvatanju, zivot predstavlja visoko organizovanu materiju.

Niko do sada nije definisao "sta je zivot". Jednog biologa, koji se bavi naukom o zivotu, da pitate: "Sta je zivot?", on bi vam rekao: "Ne znam." To je paradoks jedne nauke, da ne moze da definise osnovni objekat svog istrazivanja.

Tesko je odgovoriti na pitanje: "Sta je zivot po svojoj sustini?", zato mi govorimo o atributima zivog, ali nikada ne treba da zaboravimo da su jedno atributi zivog, a drugo "sta zivot po svojoj sustini jeste".

Koji bi to bili atributi zivog?

Atributi zivog

Prvi atribut, koji se obicno navodi, jeste...

1. metabolizam. Postoji stalna razmena materije izmedju organizma i spoljasnje sredine. Zato se ziva bica nazivaju "otvoreni sistemi" kod kojih stalno postoji protok materije i energije.

Dakle, zivi sistemi su u stanju da koriste energiju iz svoje okoline, i da je transformisu. To svojstvo oznacava sposobnost zivog sistema da odrzava svoju unutrasnju strukturu i da se umnozava na racun okoline. Ovde dolazimo u domen Drugog zakona termodinamike koji govori o entropiji. Svaki proces u univerzumu tezi ka sto vecoj entropiji - sto vecem neredu, odnosno da stepen slobode, neuredjenosti, bude maksimalan. Pocevsi od bakterija, pa do coveka, svaki organizam, ako je naravno ziv, prkosi Drugom zakonu termodinamike, jer poseduje i odrzava visoku organizovanost svoje strukture. To postizu tako sto unose molekule sa visom energijom, koju u izvesnom stepenu (ipak vise nego masine koje je covek napravio) iskoriscavaju za odrzavanje, a u spoljnu sredinu vracaju molekule koji su prostiji i imaju manju uredjenost od unetih.

Ali, redukcionisti ce da kazu: "Pa i jedna sveca ima metabolizam - uzima kiseonik, a odaje ugljen-dioksid." Ali, sveca menja svoje stanje. Bitna je razlika u tome da se zivi sistem cuva razmenom sa spoljnom sredinom, a nezivi sistem, ako mu se spolja dovede energija, on se destruktuira, raspada. To za nezivi sistem znaci kraj. Ova bitna razlika je zasnovana na tome, sto su ziva bica (i to je druga karakteristika)...

2. visoko organizovana i kompleksna, gde svaki deo ima svoju namenu ili funkciju, cega nema u nezivom svetu. Da nije toga, zivi sistemi ne bi mogli da izvlace energiju iz okoline. Treca karakteristika jeste:

3. "rast iznutra". Nije dovoljno samo reci "rast", nego "rast iznutra". Moramo biti vrlo precizni. Ziva bica rastu iznutra. Rast srecemo i u nezivoj prirodi (rast kristala, rast grudve snega...), ali taj rast je spoljasnji. Cetvrta kakteristika zivih bica jeste:

4. ocuvanje individualnosti. Uprkos stalnoj razmeni materije i energije sa sredinom, uprkos katabolizmu i anabolizmu, razgradnji i izgradnji, unutrasnjem rastu, ziva bica ostaju identicna sama sa sobom. Ona nisu ista takva po obliku, ali su ista ta.

Covek, za sedam godina izmenja celokupni svoj sastav. Tako neki pitaju: "Da li ce Bog morati da pokupi sve nase atome kada nas bude ponovo stvarao?" Znaci, ako neko ima 23 godine, izmenjao je svoj celokupni sastav vise od 3 puta, a ostao je ta ista licnost. On nije isti takav, ali je isti taj.

Mi smo takvi zahvaljujuci genetickoj informaciji koju smo dobili od svojih roditelja. Regeneracija, reobnova, proces izgradnje, uvek se desava po istom planu. Nije vazno da li mi aminokiseline dobijamo iz proje ili iz beckih snicli. Oni se najpre razgradjuju u aminokiseline, i uvek se prvo stvaraju specificni proteini, zbog stalnosti geneticke informacije koju mi nosimo. Sledeca karakteristika zivih bica jeste:

5. osetljivost. Postoje razliciti nivoi osetljivosti.

Biljke jesu zive, ali one nemaju dah zivota. Ovo je vrlo zanimljivo. Kada se u biologiji posmatra zivot biljaka, zivot bakterija, zivot protozoa, to je sasvim drugaciji zivot nego zivot zivotinja. Mi znamo, na osnovu Biblije, da zivotinje imaju dah zivotni. Za zivotinje se to spominje u 1.Mojsijevoj 7,22, a za coveka u 2,7. A da i zivotinje jesu duse, imate u 1.Mojsijevoj 1,24. Zivotinje imaju neki drugaciji zivot od biljaka, na visem stupnju.


Maticna strana